ЗОРИЦА Милошевић, из Грабовца код Свилајнца, једина у општини Свилајнац, али и околини, узгаја поврће без пестицида и хербицида. У пластенику од 200 квадратних метара и на три и по хектара “на отвореном” производи 50 врста поврћа. До краја јесени направиће још два пластеника, и ту ће се зауставити, јер је достигла зацртани ниво производње и жели да се посвети квалитету производа, али и због тога што је присталица производње “на отвореном”. Здраво поврће Зорица продаје у Београду већ три године на својој тезги.
– У почетку је било неверице, али моји купци су, пре свега, факултетски образовани, мада, наравно, има и оних који немају диплому али знају шта је органска производња. Углавном је поистовећују с традиционалном. У ствари, ово је осавремењена традиционална производња – појашњава Зорица.
Сертификациона кућа ОЦС из Суботице сваке године контролише њене производе и купцима гарантује да су органски. Она користи препарате на бази биља, оне са зелене листе, а неке и сама справља. Узгаја и ароматично биље, попут коријандера, першуна и целера, који поврће бране од штеточина, а уједно и привлаче корисне инсекте.
Ова амбициозна и веома способна жена оставила је посао у фабрици опеке у којој је радила 22 године. Пошто је имала Вишу пољопривредну школу, уписала је Факултет еколошке пољопривреде у Свилајнцу. Није јој сметало ни што је била најстарији студент. Дипломирала је пре две године, уписала мастер и, када буде одбранила рад, постаће мастер инжењер за еколошку пољопривреду. Пре четири године послушала је савет декана Љубинка Јовановића и професора и почела да се бави органском производњом.
– Моја породица је у почетку била скептична, а сада сви живимо од тога. У производњу су укључени сви: свекар Момчило, свекрва Војислава, супруг Горан, ћерка Гордана, син Никола, па чак и бака Љубица која има 93 године. Исплати се. Додуше, колико, то зависи од уложеног рада – вели Зорица, и додаје да, као на било ком тржишту, понуда и тражња диктирају цене поврћа.
ПОДУЧАВА СТУДЕНТЕ
Вредна Грабовчанка од прошле године на свом имању подучава студенте завршне године Факултета еколошке пољопривреде.
– Практична примена знања најдрагоценија је за нас чији родитељи немају имање и који смо завршили гимназију. Уписао сам факултет јер желим да стечено знање применим у узгајању гљива – рекао је Дарко Чукановић из Свилајнца.
Његовој колегиници Ивани Стојиловић, из Породина, много шта је познато, јер су њени међу првима отпчели да се баве повртарством, али је упознала и нове културе, попут ароматичног биља.
Зорица Глигоријевић, Новости
