Комшије из Гвантанама

Два дана пошто је америчка администрација обелоданила информацију о пребацивању двојице бивших притвореника из Гвантанама у Србију и саопштила да „веома цени великодушну помоћ Србије”, те да је реч „о значајном хуманитарном гесту у складу са лидерском улогом Србије на глобалној позорници”, једино што се поуздано зна јесте то да је један од њих држављанин Јемена, а други Таџикистана. О томе на основу које је одлуке или међудржавног споразума са САД овај трансфер уговорен, ко је и када донео одлуку, шта предвиђа програм ресоцијализације, шта говоре безбедносне процене с обзиром на то да су се ови људи сумњичили за тероризам, да ли је америчка страна преузела неке обавезе после овог потеза Србије, јуче није било могуће добити било какву званичну информацију у Влади Србије или неком од потенцијално надлежних министарстава.

Нове информације јуче су поново стигле са америчке стране. Наиме, амерички амбасадора Кајл Скот је новинарима рекао да је пријем два притвореника из Гвантанама дуго планиран и да је то део програма за затварање тог војног затвора. Сада је, како је рекао, важно да они буду „интегрисани у српско друштво”. Он је поновио да је реч о „великом хуманом гесту”, али није желео да говори о детаљима договора са српским властима. Како је истакао, најважније је да су они сада у Србији и да их је Србија примила.

„Мислим да је најважније да ови људи буду примљени у српско друштво, да могу започети нови живот”, подвукао је Скот изразивши уверење да је Влада Србије већ предузела кораке у том правцу.

Према његовим речима, како преноси Танјуг, САД имају помоћ од много земаља у реализацији тог плана, а Србија је међу петнаестак европских земаља које су примиле затворенике из Гвантанама.

У покушају да дођемо до одговора на питања под каквим условима су нови житељи Србије пристигли из Гвантанама, „Политика” је јуче контактирала неколико министарстава и прес-службу Владе Србије.

У Министарству спољних послова су нас упутили на Владу Србије. Тамо су нам, пак, најпре рекли да ће питање проследити Генералном секретаријату владе и да очекујемо одговор за који сат, али су ипак нагласили да мисле да је то питање за Министарство правде. На крају су нам саопштили да је адреса за наша питање Министарство правде.

Сличан одговор „Политика” је добила и у Министарству одбране, где су нам нагласили да је то ван њихове њихове надлежности и такође нас упутили на Министарство правде, али и на Министарство полиције. Када смо се напослетку обратили Министарству правде, рекли су нам да они немају никакве информације у вези с овим случајем.

Мандатар Александар Вучић је, подсетимо, прекјуче после састанка с Нуландовом потврдивши трансфер двојице притвореника рекао да је то „уобичајено” и да су слично досад урадиле и Немачка и многе земље из региона, те да ће Србија наставити да подржава напоре на очувању мира у свету.

Занимљиво је да се имена двојице бивших притвореника из Гвантанама која је саопштио Пентагон на први поглед не поклапају са именима људи о којима пише „Њујорк тајмс” као о лицима која ће убудуће живети у Србији. Министарство одбране САД објавило је да је реч о Таџикистанцу који је именован као Мухамади Давлатов и држављанину Јемена по имену Мансур Ахмад Сад ел Дафи. Ипак, судећи по досијеима које је објавио амерички дневник, Омар Хамзајавич Абдулајев је заправо било име којим се Давлатов служио, при чему се на више места наводи да прави идентитет Абдулајева није поуздано утврђен. С друге стране, према истом извору, међу лажним именима која је користио Абдул Рахман Ахмед наводи се и неколико варијација на име Мансур Ахмад Сад ел Дафи.

Они су, како пише овај дневник, први притвореници из Гвантанама пребачени у Србију, после чега је у притвору у војној бази на Куби остало 76 особа од којих су 27 на списку за трансфер. Обојица су ухапшени 2001. и предати војсци САД која их је држала у притвору без суђења дуже од 14 година.

„Њујорк тајмс” је такође представио досијеа двојице притвореника која је сачинило америчко министарство одбране. Према тим актима, обојица су прошли терористичке обуке у камповима Ал Каиде, укључујући и оне за самоубилачке операције. Абдул Рахман Ахмед, држављанин Јемена рођен 1979. године, био је и припадник те организације. Њему је с групом људи Осама бин Ладен поверио да оснују базу Ал Каиде у Јемену, после њеног повлачења из Авганистана. Био је међу командантима 55. арапске бригаде Осаме бин Ладена у току сукоба с коалицијом САД и Велике Британије. У току поступка навео је да је 1997. завршио средњу школу, после чега је обављао разне послове, од пастира преко наоружаног чувара до продавца половних кола, а такође је као фармер гајио кат (биљку наркотичког дејства) на фарми родитеља. Новембра 2001. ухваћен је у Авганистану, а фебруара 2002. премештен је у Гвантанамо. „Њујорк тајмс” пише и да је Абдул Рахман Ахмед „променио начин размишљања у затвору, научио енглески и завршио курсеве потребне да добије диплому средње школе” као и да се од 2012. углавном придржавао правила притвора.

„Притвореник је уверљив у својој жељи да следи неекстремистичке циљеве и настави образовање, као и у томе да је пригрлио западну културу”, стоји у образложењу одлуке да буде на листи за трансфер.

У досијеу Омара Хамзајавича Абдулајева, држављанина Таџикистана рођеног 1978. године, наводи се да је „припадник Исламског покрета Таџикистана (ИПТ), а вероватно и Исламског покрета Узбекистана” и да је сарађивао с вишим оперативцима Ал Каиде и талибанима. У исказима је говорио да је 1992. с породицом напустио родну земљу због сукоба у Таџикистану и доселио се у избеглички камп у Авганистану, заједно с још хиљаду таџикистанских држављана. Тад је дошао у контакт с ИПТ-ом, чији су припадници били активни у кампу и с временом је постао члан те организације. У одсуству званичних информација о томе како је ухапшен, у документима америчког министарства одбране наводи се изјава самог Абдулајева, који је казао да је лишен слободе децембра 2001. у Пакистану, и то за време рутинске саобраћајне контроле. Видевши да су му документа неважећа, полицајци су претресли његово возило и пронашли књиге о наоружању и џихаду, због чега је ухапшен и јануара 2002. предат америчким снагама у Кандахару, а потом транспортован у Гвантанамо.

Амерички дневник наводи да је одлука да Абдулајев буде премештен из Гвантанама донета још 2009, али се дуго чекао на трансфер јер је закључено да не може безбедно да буде враћен у Таџикистан.

Аутор: Дејан Спаловић, Димитрије Буквић, Политика.рс