У области Халкидики у Петралони, северна Грчка, пастир је 1959. године пронашао мали отвор на пећини, који је постао видљив тек када се снежни омотач отопио.
Он је окупио групу сељака да му помогну да уђе унутра и да истраже пећину. Они су у њој открили мноштво сталактита и сталагмита, али и нешто прилично изненађујуће – људску лобању уграђену у зид (каснија истраживања су открила бројне фосиле, укључујучи врсте које су обитавале пре људи, затим животињску длаку, фосилизовано дрво, али и алат од камења и костију).
Лобања је предата Универзитету у Солуну у Грчкој од стране председника заједнице Петралоне. Они су постигли споразум по којем ће се након истраживања отворити музеј са открићима из пећине у Петралони, а лобања изложити у музеју, али то се никада није догодило.
Др Арис Пуљианос, стручни антрополог и члан Међународне уније за антрополошке и етнолошке науке УНЕСЦО-а, а касније и оснивач Антрополошке асоцијације Грчке, позван је од стране грчког премијера да предаје на Универзитету у Атини. То се догодило након што је он објавио књигу „Порекло Грка“, у којој су представљени резултати истраживања према којима Грци нису потекли од словенских народа. Када се вратио у Грчку, др Пулијанос је сазнао за откриће лобање у Петралони и одмах се дао на њено проучавање.
Наводи се да је „Човек из Петралоне“ или “Арцхантропус Петралона” стар око 700.000 година и да је најстарији људски европеид икада откривен у Европи. Истраживања др Пулијаноса су показала да је човек из Петралоне еволуирао другачије и да није потомак врсте из Африке.
Независни немачки истраживачи, Брајтингер и Сикенберг, покушали су 1964. године да оповргну открића др Пулијаноса, наводећи да је лобања стара само 50.000 година и да је у питању предак који је потекао из Африке. Међутим, истраживање објављено у САД 1971. године у престижном часопису о археологији, подржало је теорију по којој је лобања стара 700.000 година. Та тврдња се заснива на анализи пећинске стратиграфије и седимента у који је лобања била уграђена. Даља истраживања пећине су открила зубе и скелете старе 800.000 година, али и фосиле неких других врста.
Данас многи академици који су анализирали остатке из Петралоне кажу да лобања припада архаичној врсти хоминида која је настала из Хомо еректуса, класичних Неандерталаца и анатомски модерних људи, те да поседује особине свих ових врста, али и јаке европске особине. Ова лобања стара 700.000 година у потпуности оповргава афричку теорију о људској еволуцији.
Даља ископавања се настављају у пећини Петралоне уз учешће међународних истраживача (46 стручњака из 12 различитих држава), а она подржавају тврдње др Пулијаноса.
Истраживање, које је прекинуто због диктатуре у Грчкој, настављено је 1983. године. Тада је влада наредила да се сва ископавања на том месту забране свима, па и првобитном археолошком тиму, а 15 година нико није имао приступ археолошком налазишту, без неког званичног објашњења власти.
Када је Антрополошко друштво Грчке довело читав случај пред суд, приступ пећини је поново одобрен, 15 година касније. Министарство културе од тада покушава на све начине да оповргне одлуку суда, а суђење још траје.
Открића др Пулијаноса се супротстављају конвенционалним схватањима о људској еволуцији, а његова истраживања се сузбијају. Др Пулијанос и његова жена су били физички нападнути и повређени у свом дому 2012. године, а кривац никада није откривен. Њему и његовом тиму је забрањен приступ пећини, а непознато је и где се данас налази лобања.
Данас испред пећине у Петралони пише да је лобања стара 300.000 година, а на Википедији се наводи да је стара између 160.000 и 240.000 година.
Најважнији закључак истраживања др Пулијаноса јесте да су све веће антрополошке врсте коегзистирале, те да људска врста сеже много даље у прошлост него што се до сада мислило.
Wебтрибуне.рс