Срби из Липљана: ”Не можемо више да трпимо насиље”… (фото)

Да ли нису чули да је Александар Вучић изјавио да од потписивања Бриселског споразума има много мање инцидената и да ћемо са Шиптарима живети још 1000 година, тек – Срби из Липљана су се огласили и кажу да више не могу да трпе овакво стање, свакодневне инциденте и малтретирања од стране Шиптара након чега се одмах појављују купци нападнутих српских кућа!

У Липљану је јуче каменована српска кућа, а дан раније у Новом Насељу покушана је отмица петнаестогодишњег дечака. Аутомобил из кога су нападачи покушали да киднапују дете јутрос је поново пролазио насељем, тврде мештани. Видно узнемирени родитељи дечака не желе да говоре о инциденту.

Србе из Липљана, Ану и Бору Радовић, узнемирило је недавно каменовање од стране малолетника.

“Тројица дечака су у питању. Крили су се у згради која се гради у близини. Након пет минута дошла је полиција, али није могла да их пронађе. Рекли су да ће случај расветлити и да је сада све у њиховој надлежности. Падало је доста камења, али је супруг побегао и склонио се, тако да није повређен“, каже за РТВ КИМ Ана Радовић.

Ово није први пут да се кућа Радовића нађе на мети нападача. Пре неколико година њихов дом је опљачкан, а починиоци нису пронађени.

“Пре пет година ми је кућа опљачкана док сам била на годишњем одмору. Ни тај случај није расветљен. И то је остало неразјашњено. С обзиром да сам овде рођена, здравствени сам радник, сви ме познају, не бих рекла да је ово етнички мотивисано“, додала је Радовићева.

Такође, октобра прошле године је каменована Основна школа “Браћа Аксић” која је почетко те година прославила 150 година свог рада што је чини једном од настаријих образовних установа на Косову и Метохији. У овој школи настава се не изводи понедељком јер је тада пијачни дан у Липљану па је и концетраја шиптарског живља масовнија те због безбедности ђаци наставу надокнађују суботом. До окупације Косова и Метохије, тачније 1999. године, ова школа је бројала 880 ученика, данас их је око 40-так не рачунајући ђаке у истуреним одељењима по српским околним селима.

Дан после каменовања те школе група млађих Шиптара је покушала да уђе у двориште цркве цркве Светих Флора и Лавра, што се десило после утакмице Албанија – Јерменија, те су желели да на свој начин “прославе” пласман репрезентације Албаније на европско првенство у фудбалу.

Колона аутомобила као и један број пешака кренуо је ка делу Липљана у коме углавном живе Срби. Уз сирене, коришћење пиротехнике, експлозивних средстава и пуцњаву скандирали су “УЋК” и провоцирали преостале Србе. Тек након сат времена су се разишли а ескалацију насиља спречиле су снаге такозване “косовске полиције” пре свега у страху од реакције јавности услед новог таласа злочина над Србима јер је годину дана раније више српских објеката оштећено и спаљено широм покрајине а после утакмице са Албанијом у Београду.

У исто време кад и у Липљану, а истим “поводом за славље”, колона од 30 возила са шиптарским навијачима ушла је у Лапље Село, такође на централном Косову узвикујући “УЋК” и “Убиј Србина”! Из возила у покрету тукли су пролазнике, вукли их у возила и псовали на српском.Недавно су опет покушане отмице српских девојчица и у овом селу.

Представник српске заједнице у Липљану Јовица Мирић је мишљења да ови напади јесу етнички мотивисани. Он истиче да су овдашњи мештани упозоравали и Косовску полицију и локалне власти на инциденате, али да нико од њих није реаговао. Он сматра да последњи инциденти представљају притисак да се преостали Срби иселе из Липљана.
“Ја сам јуче био у полицији. Данас сам поново ишао, упозоравао сам да не дође до већих екцеса, јер ми не можемо да трпимо овакво стање.Вероватно су ови инциденти усмерени ка томе да се преостали Срби иселе, јер се након њих одмах појављују купци тих кућа. Срби се окупљају у црквеном дворишту и у кафићу преко пута јер немају где другде да се окупе“, истакао је Мирић.

Срби и неалбанци у Липљану живе као у гету, штите их барикаде од бодљикаве жице, 18. фебруар 2005, аутор Дарко Дозет

Мештани Липљана, без обзира на недавне инциденте, кажу да са староседеоцима немају проблема. По њиховом мишљењу, проблеме праве људи које долазе из других средина. Међутим, суштински не постоји разлика јер су они у непрестаној опасности.

Липљан је до 1999. године био претежно насељен српским становништвом, али је мартовско насиље из 2004. године довело до масовне продаје имања и наглог исељавања Срба из овог града.

ФОТО ГАЛЕРИЈА – ЛИПЉАН ПОСЛЕ ПОГРОМА 17. МАРТА 2004.