НАУЧНИЦИ са Харварда су накона дугогодишњег истраживања дошли до закључака да нису све масти које уносимо кроз исхрану штетне по наше здравље и да неке од њих могу да нам помогну.
Срчани проблеми и повишен холестерол, који обично настају узимањем засићених и транс масти могу да се спрече уколико уместо њих користимо незасићене масти, тврде истраживачи.
У студији на којој је тим научника радио чак 30 година учествовала су 126.233 учесника. Истраживачи су пратили колико често они држе дијету, какав је њихов начин живота као и од којих болести су лечени. На сваке две до четири године учесници су попуњавали упитник о здравственом стању и храни коју најчешће конзумирају. Резултати су показали да особе које једу храну која садржи засићене масти имају већу вероватноћу да прерано умру од срчаних обољења, рака, као и од неуродегенеративних и респираторних болести.
Научници су дошли до закључка да се на сваких пет одсто засићених масти које особа унесе у организам ризик од смрти повећава за осам процената. С друге стране, свакодневна исхрана која укључује незасићене масти продужава живот и за 19 одсто смањује ризик од преране смрти.
Засићене масти налазе се у великом броју намирница, као што су црвено месо, путер, пуномасни сир. Оне подижу ниво холестерола у крви који код многих особа доводи до појаве срчаних обољења и можданог удара. Зато стручњаци саветују да избацимо, или бар смањимо у исхрани намирнице које садрже животињску маст и заменимо их онима које су богате здравим биљним мастима. Добре масти налазе се у маслиновом уљу, авокаду, кикирикијевом и уљу од репе, орасима и риби. Омега-3 масне киселина које се налазе у овој храни штите срце и крвне судове и позитивно утичу на наше здравље.
Новости