Интервју – Никола Радмановић
аутор књиге „Неокортички рат” o једној новој војној доктрини
Нова америчка доктрина посматра противника (народ или државу) као организам, а вођа државе је мозак. Сва дејства су усмерена на тај „мозак”.
пише Јован П. Зарић
Шта је у ствари неокортички рат?
– Овај појам први пут се јавно помиње у „Милитари њузу“, априла 1994. године у тексту који је написао тадашњи пуковник Ратне авијације САД Ричард Шафрански. Пуковник Шафрански је био аналитичар у обавештајној служби команде РВ САД.
Сам појам неокортички рат или ратовање, представља скуп техника, дисциплина и метода којима се непријатељ потчињава без физичке силе, а деловањем на неокортекс једног организма.
Неокортекс је капа великог мозга где се налази 80 одсто неурона који су задужени за функционисање осматрања, оријентације, одлуке и акције.
Ко је поставио тезу и основе овог типа ратовања?
– На овој доктрини радили су и раде Институт Масачусетс Мајндвејв, институт Тависток и НАСА, а све под покровитељством обавештајне управе Министарства одбране САД. Све је почело за време мандата генерала Алистера Мекпија као начелника штаба Ратног ваздухопловства САД.
Какве су последице?
– Усвајање ове нове доктрине за последицу је имало измену многих правила о употреби јединица у америчкој војсци, Између осталог, маја 1995. године, донето је ново правило копнене војске које се зове ФМП 100 – 5. Оно подразумева да се гломазне и моћне оружане снаге САД, преструктурирају у много јефтиније, бројчано и технички мање, али више пута убојитије и ефикасније. Јер, управо неоружани видови вођења рата треба да ураде најкрупнији део посла, а само ако је потребно завршни ударац задаје се оружаном силом.
На чему почива та нова доктрина?
– Основни аксиом на коме почива нова америчка доктрина гласи: Рат је константан, он никада не престаје, нити може престати све док једна страна жели да потчини вољу друге стране. То што оружана дејства нису стална не значи да престаје рат.
Како се користи доктрина неокортичког рата?
– Када се каже неокортички рат, многи мисле да се ту ради о телепатији, телекинези или паранормалним активностима. То је заблуда. Такав став је последица незнања, недостатка информација и мистификације целог проблема.
Ту нема ништа друго осим коктела метода неуролингвистичког програмирања и метода савремене телекомуникације. Нова америчка доктрина посматра противника (један народ, или државу) као организам, а вођу или водеће структуре државе су мозак. Сва дејства су усмерена на „мозак“.
Како утичу на „мозак“?
– Утичу на следеће четири функције колективног мозга: на осматрање, оријентацију, одлуке и акцију, и то нападају директно. Пошто је ово ратна доктрина и вештина, онда је јасно да има све одлике које имају и све друге познате доктрине у циљном, тактичком и стратегијском смислу.
Почиње проучавањем непријатеља на следећи начин: разумевају се његови модели понашања, начини поимања објективне стварности, лична и колективна историја и култура и традиција. Потом аналитика доноси одлуку на који начин се делује. Имамо пример друге Југославије. Пошто су добро проучили ситуацију насталу током 50 година псеудокомунистичког наслеђа, уочили су да су термини: воља, морал, стручност и школски систем сегменти где могу да делују. То се ради као „помоћ“ или лобирање у селекцији највиших кадрова у систему безбедности. Конкретан пример је како је српски корпус дочекао распад СФРЈ и почетак рата.
Како су „одрадили“ бившу СФРЈ?
– Профилисање кадрова за највише сегменте безбедности у СФРЈ (систем безбедности је неокортички посматрано задужен за функције посматрања и акције, а политичари су за оријентацију и одлуке), вршили су Институт за ментално здравље ВМА и Институт за криминолошка и социолошка истраживања. Сви знамо да се селекција кадрова радила по националном кључу. Па смо имали следећу ситуацију. Да би се уписале високе војне школе, или постдипломске студије на институту за безбедност, што је услов за напредовање у високој хијерархији, те специјалистичке школе су уписивали Срби и Црногорци у највећем броју са коефицијентом интелигенције испод 100 ( постоји документација), а Словенци и Хрвати са коефицијентом преко 125. Не кажем да су сви Срби и Црногорци на тим школама били слабијег интелекта, али ако би се десило да се и провуче неко са јачим интелектуалним способностима, на све начине се гледало да буде компромитован, па је завршавао у граничним гарнизонима и јединицама.
Тако су у најпреломнијим тренуцима за СФРЈ државом руководили људи као Благоје Аџић (његов коефицијент интелигенције је 92 за шта постоје писани докази) Рашете, Узелци и други, насупрот Тусу, Јурјевићу, Божи Рубјежићу, Петру Стипетићу и Анти Росу, који су школовани на америчким војним школама и са израженим природним талентима, за које се може рећи да су интелектуалци високог профила.
Да ли је таква селекција настављена?
– Институт за ментално здравље на ВМА 1995. године покушао је да прекине овакво профилисање, увођењем одреднице способан и неспособан. Међутим, већ 1997. године на волшебан начин мења се стратегија профилисања кадрова опет по кључу: Србин из Србије, Србин из Црне Горе, Србин из Војводине, Србин из Републике Српске, Црногорац из Црне Горе, Црногорац из Србије и остали.
Тако да ако данас постоје сепаратистичке тежње, било би паметно да неко упореди психолошке профиле лица која су обрађена на овим институтима.
Начелник Института пуковник Браца Петровић отеран је у пензију, а на његово место постављен је генерал-пуковник Аца Јовичић, лични лекар Мире Марковић.
То није једини пример неокортичког рата?
– Није, други пример је деловање трансцеденталне медитације на руководство СПС-а и ЈУЛ-а. Моја књига се и бави анализом у културној и идеолошкој сфери покрета који су изнедрили овакве организације.
То се односи на секте?
– Да, истраживања у том правцу довела су до сазнања да постоје четири групе организација. Гностичко-езотеријске (сатанистичке), псеудо хиндуиостичке (далекоисточне), псеудо хришћанске и комерцијални култови. Врло важна претпоставка успешног вођења неокортичког рата је разбијање кохезије народног корпуса и онемогућавање синхроности функција. Прича да у СРЈ делује и постоји више од 300 секти је само мит и замка за неупућене. На сваком од ова четири правца секти постоји само једна организација (мајка) која је директно одговорна Пентагону. Остале су маска. Припадник једне секте може бити у још пет секти.
Имали сте неких проблема с објављивањем књиге, па је она каснила, зашто?
– Књига није изашла на време, због опструкције и притисака којима је покушано да се утиче на мене, да изоставим неке делове који директно оптужују појединце из бившег државног руководства да су радили на штету српског народа, што је равно издаји. Морам да кажем да ме ништа није спречило да објавим ову књигу коју посвећујем свим мојим друговима који су пали за Српство од 1990 до 1999. године.