Број становника Србије (без Косова и Метохије) растао је све до 2001. године, због избеглица, иако се демографски раст зауставио још 1992. Данас Србија има једва нешто више од 7 милиона становника, или за 800.000 мање него 2000. године. Од тога, демографски губици (негативна разлика броја рођених и умрлих) износе 510.000 или преко 7%. У периоду 1990-1999. демографски смо изгубили 109.000 људи, или 1,4%. Укупна цена утицаја ЕУ, НАТО и САД на Србију, изражена у људским животима, од 1992. до данас износи око 620.000 или близу 9%. Притом, много више живота губимо откад западне силе називамо „пријатељима“. Чак и кад смо се од ових „пријатеља“ оружјем бранили, гинули смо много мање. У последњих десетак година, у „пријатељском загрљају“ Запада, губимо 100 људи дневно.
Ако нација изумире, онда је она погрешно вођена. То је аксиом.
Све реалне позиције у друштву заузимају западни интереси, западне тајне службе и тајна друштва, уз слој од Запада корумпираних каријериста, који немилице против свог народа примењују сва средства за испирање мозга и неокортикално ратовање.
Зато је озбиљан разговор о геноциду којем смо сада изложени строго забрањен. Започињањем тог разговора, започело би ослобођење.
Уместо тога, сеју се илузије и лажи о пријатељима на Западу и на Истоку, лидерској улози Србије, расту економије, храбром одолевању притисцима…
А у ствари, геноцид не помињемо. Ратну одштету и ратне злочине не помињемо. Отцепљене и окупиране делове земље третирамо као иностранство.
Ми цивилизацијски не припадамо Западној Европи. Ми смо један од главних беочуга Источномедитеранске цивилизације. Стога, једини природни основ нашег опстанка и сарадњу са свима је ослонац на Русију и њене интеграције, а не на ЕУ.
Србија је, тада још са Црном Гором, почетком 1999. започела процедуру уласка у Савез Русије и Белорусије. Петооктобарским пучем, који је финасирао Запад, промењени су „спољнополитички приоритети“ и започело је изумирање.
Слободан Милошевић би данас напунио 75 година. Убили су га пре него што је напунио 65. Нека му је вечна слава!
Владимир Кршљанин, Покрет за Србију
To bila albanska demografiska ekspansija i Amerika i EU finansirovala to
Napokon da neko progovori i o genocidu koji se u kontinuitetu, i to ubrzano, pogotovo od raspada bivše YU, sprovodi nad Srbima!! Istina, i to dokumentovana, je pred očima Srba. Svakako, onaj ko je pravi Srbin, ovu očiglednu i zastrašajuću činjenicu trebao je, i mogao je da sagleda i sam. Upravo zbog ove poražavajuće istine ovaj članak, sa egzaktnim podacima, je bio nužan da se već jednom i pojavi. Srbi, prvo i osnovno, i to, pod hitno, moraju da zaustave ovaj galopirajući genocid koji nad nama vrše ekonomske, biološke, privredne ubice. Srbi, prvo, pod hitno, koliko odmah, treba da prekinu sa praksom dobrovoljnih žrtava. Drugo, odmah da prestanu da iskazuju poštovanje prema lažnim autoritetima. Što je još i gore, ti lažni autoriteti, čak nisu ni u tom rangu, nego su u rangu dželati Srbskog naroda!!! Treće, Srbi, pod hitno, moraju da uspostave samopoštovanje prema sebi samima. Zbog izgubljenog samopoštovanja Srbi su sami sebe osudili na prezir svih naroda, i sami sebe svrstali na samo dno, u smrdljivu kaljugu amoralnih primitivaca. Jedan od najznačajnih filozofa XX veka Sartr o žrtvama, a kakve smo mi Srbi postali, rekao je sledeće:
“PREZIREM ŽRTVE KOJE POŠTUJU I CENE SVOJE DŽELATE!”
Srbi, upamtite, zapamtite i nikad više ne zaboravljajte ovu misao Žan Pol Sartra