Варшава – Румунија се изненада може наћи у центру напетости између Вашингтона и Москве, уколико САД одлучи да у ту земљу пресели атомске бомбе, пишу „Вечерње новости“.
Стални дописник београдског листа из Москве наводи да већина руских војних експерата сматра да Американци неће преселити своје атомске бомбе из Турске у Румунију, али московски генерали за сваки случај упозоравају Букурешт шта би све могло да се догоди ако 50 авионских Б-61 стигне у некадашњу базу Варшавског блока Девеселу коју су Совјети направили 1952. године.
И после демантија Министарства спољних послова Румуније у којем се тврди да није тачна вест белгијског интернет-портала да ће Американци пребацити из Турске 50 атомских бомби у базу у Девеселу руски генерали објашњавају шта би се све могло догодити и какве би биле последице.
Генерал-пуковник Валериј Запаренко, заменик начелника Главне оперативне управе Генералштаба Русије каже да у Букурешту морају да знају да ће, ако удоме америчке атомске бомбе, Румунија бити на приоритетној листи циљева руских стратешких атомских снага.
У случају да стварно пребаце у Румунију америчке бомбе Б-61, Русија ће аутоматски ојачати своје снаге на југозападном стратешком правцу. Тада би Русија на Крим пребацила бомбардере ТУ-22М3.
Није спорно да због политичке ситуације у Турској може да се догоди да неко покуша да украде то опасно оружје из добро чуване базе Инџирлик која је удаљена од сиријске границе свега 130 километара.
Већина руских експерата сматра да ће Вашингтон највероватније то опасно оружје вратити кући. Засад о том пресељењу ћуте и Турци и Американци.
Академик Алексеј Арбатов, руководилац Центра међународне безбедности Института светске економије и међународних односа, подсећа да је Турска члан НАТО од 1952. године и да се атомске бомбе тамо налазе од почетка шездесетих.
”На територији Турске се налазе атомске бомбе, али Турска нема авионе који би их могли бацити на противничку територију. Пребацивање атомских бомби у Румунију била би велика међународна провокација која би продубила ионако лоше односе САД и Русије. Због тога сумњам да ће до тога доћи – уверен је Арбатов. – Да би се то учинило, морају да се обезбеде посебна складишта, да се доведу јединице које ће их чувати, организовати систем ПВО… Осим тога, румунском руководству нису потребни проблеми са Русијом. Ако и буду пребацивали из Турске атомске бомбе, Американци ће их вратити кући као што су пре тога учинили у Грчкој и Великој Британији”.
Водећи научни сарадник Института за проблеме међународне безбедности РАН Алексеј Фененко каже да је разумљиво што Букурешт не жели америчке атомске бомбе, јер и тако има компликоване односе са суседном Мађарском и Бугарском. Мађари имају старе територијалне претензије ка Румунији. Лоши односи са Москвом су због Молдавије и Придњестровља. Осим тога Русија јача своје снаге на Криму.
Фененко сматра да ће Американци и даље притискати Румуне који су се још 2011. сагласили да имају на својој територији комплекс ПРО и тако су дали зелено светло Вашингтону да тамо могу да довезу било које оружје. Уосталом, амерички потпредседник Џо Бајден је рекао 2014. да ће одговор Вашингтона на развој војне инфраструктуре на Криму бити у Румунији.
Пензионисани пуковник Игор Чеховски, бивши главни инжењер Шестог одељења Главног штаба ПВО који је задужен за руске атомске арсенале, каже да у бази у Румунији нису створени услови и инфраструктура потребна за складиштење атомских бомби. Игор Чеховски мисли да ће те бомбе највероватније бити пребачене у Немачку, рецимо у Рамштајн где постоје сви услови за чување бомби Б-61.
Бивши начелник Централног научноистраживачког института Министарства одбране Русије генерал-мајор Владимир Дворкин каже да Американци своје бомбе могу да преселе у неку савезничку земљу али би било најбоље да их врате кући.
Најугледнији руски геополитичар, пензионисани генерал-пуковник Леонид Ивашов објашњава да то што се говори о пресељењу А-бомби из Инџирлика показује да Вашингтон више не сматра Турску поузданим савезником.
”Румунија је данас најпопустљивија у Европи према Американцима.Сложили су се да се пребаци амерички ПРО у Девеселу који полако постаје једна од највећих база усмерена против Русије”, каже Ивашов.
Он додаје да је хлађење односа Анкаре и Брисела, односно Вашингтона, за Русију добро јер Турска има другу по величини армију у НАТО. И Ивашов истиче да ће, ако буду пребачене атомске бомбе у Румунију, руске ракете бити усмерене ка тој земљи.
Новости