Суботица — Србији треба да буде циљ да у наредних десет година вредност аграрне производње подигне на ниво данашњег јавног дуга, што је око 15 милијарди евра.

Како истиче извршни директор Економског института Драган Шаговновић, циљ за две деценије би требало да буде да достигнемо бар ниво садашњег бруто друштвеног производа.

Он је на другом пољопривредном форуму „Храна за Европу“ у Суботици рекао да би бруто друштвени производ пољопривреде био удвостручен, уколико би српски аграр достигао само просек у Европској унији. Према његовим речима, са просечном вредношћу производње у Холандији аграр Србије би могао да оставри 57 милијарди евра, са просечним приносима Словеније два пута већу производњу, а са просеком Италије четири пута већу.

Говорећи о продуктивности српског аграра у погледу просечних приноса ратарских производа и млека, Шаговновић је навео да је код житарица продуктивност просечног производјача у ЕУ за 50 одсто већа, а код млека 2,3 пута. По радно ангажованом раднику, продуктивност је у Србији код жита 2,2 пута мања, а 6,2 пута у односу на просечну продуктивност у Европској унији када је реч о млеку, додао је он. Шаговновић је истакао да у у Србији један пољопривредник храни 15 становника, а у Немачкој 156, оценивши да је агропривреда неискоришћен потенцијал.

“Кључни документ, чијој изради треба хитно приступити је стратегија агропривреде, која ће бити усмерена на повезивање прехрамбеног комплекса“, истакао је Шаговновић и додао да основ за водјење аграрне политике треба да буду раст продуктивности и квалитет производње и производа.

Он је указао да у кризи цена постаје кључни фактор конкурентности, оценивши да је садашњи систем подршке аграру неопредељен и нестабилан. Шаговновић је додао да је неопходно решити својинске односе, унапредити водјење евиденције и статистичке контроле, стимулисати удруживање и задругрство,а реиндустријализацију ускладити са аграрним развојем.