Смедерево – Графит који је ових дана освануо на једној фасади у Смедереву говори баш све о медијској слици овог града. „Нема медија, има зидова“, погодио је „у мету“ извесни Смедеревац, очито револтиран „умирањем“ смедеревских медија. И, добро је приметио. Град од више од стотину хиљада становника свео се на један недељник и два комерцијална радија, а зидови и фасаде полако постају панои са порукама незадовољних грађана.
Новинари не могу да пишу по зидовима, али да могу, то би већини њих у Смедереву био једини медијски простор. Тридесетак колега остало је последњих година без посла, и још најмање толико медијских радника.
У деценији за нама финансијске муке прво су „појеле“ локални недељни лист „Смедеревске новине“, који је излазио седам година. За њима је са медијске мапе нестала Телевизија Јерина, која је остала без фреквенције и простора. Судбина ова два медија убрзо почиње да сустиже и куће са много дужим стажом. У новембру прошле године, због вишемилионског пореског дуга, престао је да излази локални недељник „Наш глас“. До данас „ни трага ни гласа“ од најстаријег листа у Смедереву, који је пуне 62 године излазио у континуитету. Са медијске сцене отишао је недопустиво тихо, баш као и неколико запослених који су до тада преживели две неуспеле приватизације и најезду „бизнисменско-политичких” амбиција у новинарству.
Пословни простор у срцу града коштао је живота и Радио Смедерево, медиј са традицијом дужом од четири деценије. Један од ретких симбола медијске слободе у Србији деведесетих година, данас под новим именом „свируцка“ са локације непознате широј јавности, а велелепна зграда од 600 квадрата на смедеревском шеталишту званично је у рукама новог газде – сина локалног политичара. Од старог Радио Смедерева остала је табла са натписом и стара фреквенција. Од тридесетак запослених није остао нико.
Од јуна ове године „зацрнео“ се и екран једине локалне телевизије. Године 1993. године, када ју је основала тадашња општина, Телевизија Смедерево пропатила је разне политичке и кадровске муке, али није преживела покушај приватизације. Сиромашну „удавачу“ без „мираза“ нико није хтео, па је у складу са законом бесплатно додељена бившим новинарима. Двоје „уделичара” наследило је само нове муке. Прво су их сачекала закључана врата, убрзо су исељени из општинског простора, а оно мало израубоване опреме без њиховог знања исељено је на другу локацију. Ових дана очекује се расплет овог телевизијског чвора, а о повратку сигнала и програма у смедеревске домове – о том потом.
Шта је осим зидова преостало Смедеревцима?
Недељник „Наше новине“ релативно је млад медиј, малог тиража. Основала га је бивша дугогодишња директорка, сада угашеног „Нашег гласа“. Осим поменутог „остатка“ Радио Смедерева, који не емитује информативни програм, на медијском небу Смедерева чује се и Радио Лукс, однедавно део Накси мреже. На тој фреквенцији осим музике емитују се блиц вести, углавном сервисног карактера, а слушаоци су углавном млађе генерације које не вапе богзна како за информацијама.
Не чуди онда недавна дилема полицијског портпарола у Смедереву који је, приликом доласка кинеског председника у железару, схватио да практично нема коме да пошаље информацију о промени режима саобраћаја у граду. Или му се списак, у најмању руку, драстично смањио.
Смедеревци тако кубуре са најосновнијим вестима попут оних о нестанку воде и струје. О осталим темама важним за град преостали су им само београдски медији. Али, дописници су „трн у оку“ актуелне власти, па су и важне информације за њих забрањена зона. Епитет„мрзитељи сопственограда“, који им је наденут из градске куће, потпуно описује однос власти према медијима.
Да ли се онда треба чудити над „масакром“ у локалном медијском простору? И да ли су Смедереву заиста само зидови преостали?
Аутор: Оливера Милошевић, Политика.рс
Фото О. Милошевић
