ШВАЈЦАРСКА БАНКА има све податке о томе ко је украо српско злато!

Јавност још увек не зна да ли је Србији украдено 45 тона златних резерви из банке у Базелу у Швајцарској, или је однето „само“ 15 тона у златним полугама, а гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић не зна ни ко је ни када поменуто злато однео. Да није било случајне грешке у достави, јавност ни сада уопште не би ни сазнала да је наше злато у Швајцарској нетрагом нестало. Оволики низ „пропуста“ и „незнања“ показује да најважнију финансијску установу у земљи воде – лопови и преваранти.

Једна реченица изговорена на конференцији за новинаре гувернерке Народне банке Србије Јоргованке Табаковић изазвала је збуњеност у јавности, посебно јер различити медији преносе две њене верзије. Неспорни део је следећи: „…Резерве у злату износе 18,3 тоне. Од укупних златних резерви 1,1 тона се налази у Базелу, а остатак у Трезору НБС-а. Од 46 тона злата похрањених у Базелу остала је само једна тона…“

Споран је наставак. Поједини медији преносе да је разлог смањења похрањених златних резерви за 45 тона, како је наводно рекла гувернерка, сукцесија, односно подела између бивших југословенских република. Други медији тврде како је Табаковићева рекла да ће се истрагом о нестанку 45 тона злата бавити надлежни органи Србије.

Која год од пренетих верзија да је тачна, очигледно је да је неко узео злато склоњено у Базелу, питање је само ко и колико злата је украо.

Одмах после петооктобарског десанта Млађана Динкића на тадашњу Народну банку Југославије урађен је инвентар затечених средстава. Гордана Хофман, дугогодишњи директор Одсека за међународне организације у НБЈ, потврдила је 18. новембра 2000. године да је утврђено како се у Банци за међународна поравнања (БИС) у Базелу налазе 46 тоне златних резерви некадашње СФРЈ.

Представници пет земаља насталих на простору некадашње СФРЈ у априлу 2001. у Бриселу су се договорили о расподели 46 тона резерви злата, јавили су својевремено домаћи медији. Те резерве, тада вредне приближно 440 милиона долара, подељене су тако што је такође бивша Савезна Република Југославија добила 36,52,расположивог злата које се налазило у трезорима БИС-а. Иако је Народна банка Краљевине Србије у тек створену Народну банку Краљевине СХС унела сва своја средства, а што је представљало половину капитала предвиђеног за њено стварање, Ђинђићеви преговарачи су прихватили да српски и црногорски део износи тек нешто више од трећине сачуваних златних резерви.

Узимајући податке Хофманове као тачне, то би значило да је Србија у Базелу требало да има 16,434 тона злата, односно скоро исто колико има данас у Београду. Можда није нестало 45 тона злата, али сигурно јесте 15 тона. А ни то није мало.

Тих 15 тона се стално појављивало у билансима Народне банке Србије, све до недавно. Из неког разлога, подаци о стању у трезору у базелском БИС-у приказивани су последњих година у посебном извештају који је придодаван редовном билансу. Онда су престали да пристижу и ти извештаји.

Јоргованка Табаковић је 2012. преузела функцију гувернера Народне банке Србије и тада је на примопредаји утврђено и тачно стање златних резерви у Базелу. Очигледно је тада у БИС-у постојала количина злата која одговара предатим билансима, тако да је једино објашњење о нестанику најмање 15 тона злата то да је оно однето пошто је Јоргованка Табаковић преузела функцију.

У претходним годинама Табаковићева на конференцијама за штампу није помињала нестанак злата из Базела, тако да може да се сматра како је злато у то време још било у трезору и да је нестало тек недавно.

БИС је, како је често називају, банка централних банака“, основана 1930. године управо из разлога да би озбиљно управљала депонованим средствима депонената (данас је око 650 народних банака из целог света члан БИС-а). Због тога је у потпуности искључена могућност да је она најмање 15 тона српског злата (а могуће и целих 45 тона) издала неовлашћеном лицу. Очигледно је неко из система Министарства финансија ко има приступ оваквим депозитима подигао и потрошио злато. Такве трансакције се у БИС-у строго надзиру и документују. Због тога не треба никаква посебна мудрост да се открије ко је и када узео злато.

Табаковићева одлично зна ко је лопов, али је њен посао да га штити. Њено изношење информације да је злато нестало је изнуђен потез и њено обраћање није било за ширу јавност, већ својеврсна реплика запосленима у самом Министарству финансија. Наиме, само десетак дана пре конференције за медије из Базела је стигао уобичајени салдо о стању на депозиту, који је на сувом банкарском језику приказао стање од 1,1 тоне. Уместо да, као што је уобичајено, извештај о стању буде достављен за то задуженој особи у Управи за трезор НБС-а, која податке строго поверљиво саопштава само гувернерки, грешком је завршио на столу другог службеника и тако је све постало јавно.

Што се најављене истраге тиче, она ће се водити и завршити као она чувена Динкићева потрага за кипарским парама“: паре су нађене, па нису нађене, оне постоје, али су и потрошене и на крају – појео вук магарца. А све би, да неко то хоће, могло да се заврши за мање од недељу дана обраћањем званишних органа БИС-у да нам достави листу исплата са депозита.

Игор Милановић, Таблоид