Четвртина грађана не може себи да приушти месо односно рибу сваког другог дана, свака седма особа не може себи да обезбеди адекватно загревање стана, 68,5 одсто једино може да машта о недељу дана одмора ван куће, а половина њих из буџета домаћинства не би могла да плати неочекивани трошак у износу до 10.000 динара
Свака десета особа у нашој земљи, њих 737.329 прима неку врсту социјалне помоћи, сведочи статистика Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Дечји додатак добија 350.963 девојчица и дечака, односно 185.851 породица, новчану социјалну помоћ 253.917 особа, односно 104.101 породица, а додатак за помоћ и негу другог лица стиже на адресу 49.917 особа.
Последњи подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије, изведени према методологији Светске банке и Анкете о потрошњи становништва, говоре да девет одсто наших суграђана спада у категорију „апсолутно сиромашних“ што значи да дневно има на располагању око 373 динара.
Како објашњава економска аналитичарка овог тима Биљана Младеновић, линија апсолутног сиромаштва „повучена” је на 11.340 динара месечно за самачко домаћинство, а за четворочлано домаћинство (двоје одраслих и двоје деце до 14 година) износи 30.618 динара месечно.Последњи подаци овог тима говоре да око 8,9 одсто популације Србије према овом критеријуму, спада у категорију апсолутно сиромашних.
Ове бројке поткрепљују и процене синдиката да између 300.000 и 350.000 људи у Србији прима минималац у износу од 21.000 динара. И званична статистика Фонда за пензијско и инвалидско осигурање сведочи да 132.045 пензионера месечно преживљава са мање од 10.000 динара, а 246.595 особа прима пензију између 10.000 и 15.000 динара.
Ови подаци добијају на тежини кад се упореде са ценом тзв. потрошачке корпе. Наиме, последњи прорачуни Републичког завода за статистику говоре да је за живот трочлане породице у Србији потребно 60.561 динар – највећи део тог новца (34 одсто) иде и на храну и безалкохолна пића, 17 одсто за трошкове становања, воду, струју, гас и друга горива, а 10 одсто за трошкове превоза.
Овогодишње истраживање Републичког завода за статистику под називом „Сиромаштво и социјална неједнакост у Србији“, показује и да четвртина наших суграђана не може себи да приушти месо односно рибу сваког другог дана, свака седма особа не може себи да обезбеди адекватно загревање стана, 68,5 одсто не може себи да приушти недељу дана одмора ван куће, а половина њих из буџета домаћинства не би могла да плати неочекивани трошак у износу до 10.000 динара.
Према подацима Националне службе за запошљавање, 700.041 особа нема посао – иако највећи број незапослених има само основну (чак и непотпуну) односно средњу школу, подаци говоре да је на бироу рада и 60.974 факултетски образованих, 817 магистара и 151 доктор наука.
Процене Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије говоре да око 350.000 особа из категорије апсолутно сиромашних не остварује право на новчану социјалну помоћ, као и да је око 12 одсто деце до 13 година апсолутно сиромашно. И МИЦС истраживање о стању жена и деце у нашој земљи, устврђује да дечји додатак прима свега 48 одсто деце из најсиромашнијих породица и само 60 процената деце из ромских насеља.
Истраживање УНИЦЕФ-а и Републичког завода за статистику такође потврђује да је најсиромашнијима најтеже да остваре ову врсту новчане социјалне помоћи.
И студија под називом „Новчана давања за децу и породице са децом у Србији – анализа и препоруке“ коју је коју је за УНИЦЕФ урадила др Гордана Матковић показује и да у Србији дечији додатак прима 28,3 одсто деце и младих до 18 година, односно нешто више него свако четврто дете. У овој студији др Матковић скреће пажњу на чињеницу да се приликом одређивања дечјих додатака узимају и обзир приходи, имовинско стање и неки други услови, па се јавља могућност грешака у оба смера – да нека домаћинства не примају дечије додатке иако на то имају право и да нека примају дечије додатке, иако не испуњавају услове. Узроци ових неправилности могу бити разноврсни – од непријављивања оних који по закону имају право, преко манипулација оних који немају право на дечије додатке, до административних грешака у надлежним службама.
Гордана Матковић истиче да од укупног броја деце која задовољавају формалне услове само 40 одсто њих прима дечији додатак. Она оцењује да је недовољна информисаност – знатно више од половине оних који имају право на дечије додатке није упозната са својим законским правима, неки од њих мисле да су преко материјалних цензусе иако није тачно, неки чак ни не знају да постоји програм дечијих додатака, или не знају каква је административна процедура за пријављивање.
Аутор: Катарина Ђорђевић, Политика.рс
Илустрација Новица Коцић
Aman, bre, Srbi kada ćete prestati da se prenemažete i kukate i kada će vam više dozlogrditi da trpite neljudska iživljavanja ovih monstruoznih plagijatora, lažova, lopova na svim nivoima vlasti?!?!?!
Pa šta ovaj jadničak, koji je puka marioneta, išta zna?!?! Po hiljdu dokazanih primera imate da nije mogao ni školu da završi bez kriminalnih radnji, a vi njega i dalje slušate i repektujete, te o njemu i njegovim postupcima razglabamo!! Ima li potrebe o njemu potrošiti i jednu reč, misao! Dajte da mi smislimo kako ćemo se osloboditi i njega i njegovog mentora i svih onih lažljivih, kriminalnih jadnika koji su nam oduzeli elementarno ljudsko pravo na rad, život i slobodu!!!
Ustajte Srbi i izborimo se za naše ljudsko dostojanstvo, za pravo na rad, život i slobodu! Zar ne vidite da smo u našoj Srbiji zarobljenici ove pogani?!?! Bolje je časno poginuti nego nečasno živeti!