Превремени парламентарни избори у Србији одржани 24. априла ове године, према Извештају који је саставио ОЕБС, покрадени су! У Коначном извештају Мисије ОЕБС-а за посматрање избора, изнете су све чињенице у вези са бројним нерегуларностима уочи за време и након избора, а посебно она која су везана за узурпацију медија, притисак на запослене у државним установама, читав спектар превара и манипулација и рад Републичке изборне комисије. Скоро четири месеца након избора, овај Извештај доводи у питање легалност састава Владе и Скупштине Србије. Целовит ОЕБС-ов Извештај донео је српски информативни портал Глобал Медиа Планет Инфо, који Магазин Таблоид преноси уз редакцијску опрему
……
На основу коначног Извештаја ОЕБС-а као и Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) јасно се види како су протекли Избори у Србији 2016. године што озбиљно доводи у питање легалност и легитимитет истих.
Навешћемо само део из врло обимних извештаја ОЕБС-а, Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) и других тела где се наводе врло тешке повреде изборног процеса које суштински доводе у питање цео изборни процес јер је сувереност то јест највиша врховна воља грађана врло грубо прекројена бројним неправилностима од којих се истичу следеће у тексту који следи.
Тако састављена Скупштина Србије, проглашење народних посланика и тако састављена влада Србије никако не репрезентују Уставом неотуђиво право тј вољу грађана. Крајња последица свих доле побројаних нерегуларности изборног поступка јесте да тако изабрани народни посланици и тако формирана Скупштина Србије нема легитимитет да представља аутентичну вољу народа тј. грађана нити има легалност и легитимитет за доношење и усвајање било каквих правних аката.
Даље, тако прокламована и сачињена влада несумњиво крши основне постулате правног уређења државе, нема легалност нити ауторитет да представља било кога јер је сачињена на незаконит, нелегалан, нелегитиман и противуставан начин противно препорукама ОЕБС-а, Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) и Венецијанске Комисије.
ЗИНП (Закон о избору народних посланика – прим. аут.) није довољно обухватан због чега одређена питања нису довољно регулисана или су регулисана само упутствима РИК-а. Додатно, одређен број ранијих препорука ОЕБС/КДИЉП-а и Венецијанске комисије и даље није узет у обзир.
Избори у Србији 2016. – уочене неправилности
Кључни недостаци се односе на недовољно прецизна правила везано за подношење и проглашење изборних листа, неефикасне мере против злоупотребе јавних ресурса за спровођење кампање, недовољно добро регулисано финансирање изборне кампање, недостатке у решавању изборних спорова, непостојање санкција за одређене прекршаје и недостатак одредби којима је прописано посматрање избора.
Мисија ОЕБС-а која је посматрала парламентарне изборе у Србији 24. априла, у коначном извештају изнела је бројне неправилности овог процеса.
На основу свих изведених релевантних показатеља може се слободно речи да је Вучић злоупотребом државних ресурса, контролисањем медија и накнадно „штимовањем” понављања избора, манипулисао изборном вољом грађана и исфабриковао изборни резултат.
ОЕБС је од нерегуларности навео: злоупотребу државних функција, притисак СНС-а на бираче, нарочито запослене у јавном сектору, куповину бирача разним облицима социјалне помоћи, тајност бирачког списка, недостатак транспарентности у процесу регистрације бирача, нерегуларно чување џакова са гласачким листићима чак и по приватним кућама председника бирачких одбора из СНС-а…
То су само неки делови из обимног извештаја ОЕБС-а у којем је примећена и пристрасност медија и свеприсутна аутоцензура.
Најзанимљивије је да је мисија ОЕБС-а утврдила да је Републичка изборна комисија „штимовала” где ће поновити изборе и то тако што је прихватила незакониту „методологију” председника Републичког завода за статистику да грешке сортира на „тешке” и „мање”.
Неки од делова извештаја ОЕБС-а таксативно:
“…Пристрасно извештавање у медијима, неправедна предност коју обезбеђује статус владајуће странке и нејасно разграничење државних и страначких активности, пољуљали су једнакост могућности у такмичењу учесника избора”
“…Одређена питања и даље нису довољно прецизно регулисана или су регулисана само упутствима Републичке изборне комисије (у даљем тексту: РИК). Одређен број ранијих препорука ОЕБС/КДИЉП-а и Венецијанске комисије Савета Европе још није узет у обзир. Кључни недостаци се односе на недовољно јасна правила везано за подношење и проглашење изборних листа, неефикасне мере против злоупотребе јавних ресурса за спровођење кампање, недовољно прецизне прописе везано за финансирање изборне кампање, као и недостатке и непостојање прописа у решавању изборних спорова, непостојање санкција за одређене прекршаје и недостатке одредби о посматрању избора”
“…Представници владајуће Српске напредне странке и, у нешто мањој мери, Социјалистичке партије Србије, повећали су своје учествовање на званичним догађајима током изборне кампање и користили неправедну предност коју обезбеђује положај владајуће странке, уз нејасно разграничење државних и страначких активности што је у супротности са опредељенима ОЕБС-а и стандардима Савета Европе. Обавештења која су пристизала са свих страна о томе да владајуће странке врше притисак на бираче, нарочито оне запослене у јавном сектору, и маме бираче иницијативама у вези са разним облицима социјалне помоћи, подстакла је забринутост у погледу могућности да бирачи слободно гласају за кога желе, а такав слободан избор је омогућен опредељењима ОЕБС-а.”
“…Непостојање свеобухватних прописа којима би се регулисало спровођење кампање и непостојањем меродавног тела које би надзирало спровођење кампање, теоретски су оставили нерешенима постојеће недостатке. “
“…Обука која је била организована за БО-е (Бирачке одборе) није била уједначена и била је доступна само председницима одбора и њиховим заменицима. Иако је већина саговорника ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а исказала је поверење у рад РИК-а у периоду пре самог изборног дана, неки међу њима су исказали одређену забринутост у односу на начин на који ј РИК обрађивао резултате избора и решавао приговоре у периоду након избора. Бирачима би била корисна нешто обухватнија кампања усмерена на едукацију бирача, нарочито о процедури гласања и тајности гласања. Закон не прописује мере заштите за чување изборних материјала у периоду пре и после избора.”
“…Изводи из бирачког списка су ажурирани путем Јединственог бирачког списка на основу општинских евиденција, информација које достављају државне институције и на основу захтева бирача. Иако су сами бирачи могли да провере свој упис и затраже исправке, бирачки спискови нису излагани на увид јавности. Недостатак транспарентности у процесу регистрације бирача негативно је утицао на поверење јавности у тачност извода из бирачког списка и то није у складу са најбољом међународном праксом.”
“…Нејасна правила за утврђивање аутентичности потписа и недовољна транспарентност овог поступка створила је перцепцију о произвољном начину проглашавања изборних листа. Рок за подношење и проглашење изборних листа је до 10 дана пре дана одржавања избора, чиме се доводи у питање правовремено штампање гласачких листића и изазива забринутост у односу на могућност ефикасног решавања потенцијалних приговора.”
“…Уопштено посматрајући, систем којим је регулисано финансирање не обезбеђује транспарентност, интегритет и сношење одговорности за финансирање кампање. Много веће финансијске могућности владајућих странака у поређењу са другим учесницима у изборима нарушиле су право на једнаке могућности. “
“…Активности Владе и владајуће странке су биле доминантна тема у извештавању о изборној кампањи у склопу информативног програма. Аналитичко и критичко извештавање на утицајним телевизијским каналима са националном покривеношћу је било ограничено, делимично због свеприсутне аутоцензуре која је резултат политичког утицаја на сектор медија. Због недостатка механизма за детаљно праћење рада медија током изборне кампање, питања медијске пристрасности, примери прљаве кампање и случајеви нарушавања слободе медија, остали су нерешени.”
“…Отприлике 35 приговора и жалби је поднесено у односу на 11 изборних листа у периоду пре одржавања избора, док је у периоду након изборног дана поднесено преко 60 приговора у којима се захтевало поништавање резултата и тражило поновно гласање. Роком од 24 часа за подношење приговора није обезбеђено довољно времена за проналазак правног лека. ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а није упозната да ли су поднесени званични приговори у вези са наводном злоупотребом јавних ресурса и вршењем притисака на бираче али је била обавештена о примећеном страху од штетних последица због подношења приговора као и општем недостатку поверења у ефикасност правосуђа и истражних органа. Иако закон прописује да РИК може поништити резултате гласања на бирачком месту и наложити понављање гласања, овлашћења РИК-а су ограничена одлуком Врховног суда у којој се изричито наводи да РИК-у није дозвољено да делује по службеној дужности (еxоффицио) у случају неправилности, што укључује и поништење гласања и издавање налога за понављање избора, што није у складу са најбољом праксом. Уопштено посматрајући, механизам за решавање спорова не обезбеђује ефикасан правни лек…”
“…Закон прописује полну квоту за изборне листе уз барем сваког трећег кандидата из редова мање заступљеног пола. На једној изборној листи је прва на листи била жена. Од 75 чланова сталног и проширеног састава РИК-а, 20 њих биле су жене. Жене нису биле довољно заступљене на политичким скуповима које је пратила ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП, а сами учесници избора нису у својим програмима обрађивали питања која се односе искључиво на жене. У већини оних медија чији је рад праћен, извештавање о женским политичким актерима није прелазило 10 процената целокупног извештавања”
“…Упркос препорукама ОЕБС/КДИЉП-а из претходних година, сам законодавни оквир не обезбеђује могућност праћења избора од стране организација цивилног друштва и међународних организација већ је то питање регулисано упутствима РИК-а.”
“…У складу са стандардном праксом коју ОЕБС/КДИЉП користи у Ограниченим мисијама за посматрање избора, ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП није спровела посматрање избора на систематски и свеобухватан начин. “
“…Изгледом паравана и начином на који су била постављена бирачка места није била обезбеђена тајност гласања. Током пребројавања гласова је одређен број чланова БО-а показао недовољно познавање процедура којима се спроводи усклађивање броја потписа на изводима из бирачког списка и броја гласачких листића у кутијама.”
“…Уопштено посматрајући, закон не прописује транспарентан и веродостојан процес за табеларно приказивање гласова. РИК је користио своја широка дискрециона овлашћења на недоследан и произвољан начин да би решио неправилности које су забележене у 164 записника о резултатима. Иако су одлуке доношене на отворен и инклузиван начин, овај процес није прописан законом што је довело до тога да је одређеном броју бирача ускраћено њихово изборно право. Иако је то довело до јавног негодовања и до тога да су опозиционе политичке странке доводиле у питање интегритет изборног процеса и тачност резултата избора, нити једна жалба није поднесена у односу на било коју од ових одлука РИК-а. РИК је поништио резултате гласања и наложио понављање гласања на 15 бирачких места. Поновљено гласање је спроведено 4. маја и РИК је 5. маја прогласио коначне резултате избора.”
ОЕБС и Парламентарна Скупштина Савета Европе (ПССЕ). Мисија је пратила изборни процес 24. априла заједно са делегацијом Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ). Делегацију ПССЕ-а је предводио ВолодимирАриев (Володyмyр Ариев). ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а се задржала на подручју Републике Србије до 7. маја и пратила догађаје у периоду након одржавања избора.
ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а је спровела процена избора у циљу утврђивања да ли су избори одржани у складу с опредељењима ОЕБС-а и стандардима које је за спровођење демократских избора прописао Савет Европе као и да ли су одржани у складу са међународним обавезама које је Србија преузела и националним законодавством. Овај коначни извештај је написан након Извештаја о прелиминарним налазима и закључцима који је објављен 25. априла.
РИК – Републичка Изборна Комисија
Иако је РИК за ове изборе донео детаљна упутства, укључујући и правила о раду БО-а због истовременог одржавања парламентарних и покрајинских или локалних избора, ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП је забележио да обука коју су организовале локалне власти и радна тела није била обављана на једнак начин у свим деловима и била је доступна само председницима и њиховим заменицима.
Председник РИК-а и још неки чланови су 2014. године поднели оставке али те оставке парламент није потврдио до 3. марта 2016. године. Парламент их је истога дана поново све именовао. Додатно, једном члану је РИК констатовао престанак функције у марту 2016. године како би он учествовао као кандидат на изборима.
Чланови проширеног састава имају иста права и дужности као и стални чланови. Иако су записници садржавали информације о приговорима, РИК није објављивао одлуке. Погледати део извештаја под називом Развој догађаја након одржавања избора.
Погледати део извештаја под називом Изборни дан. Државни органи би требали „иницирати или омогућити спровођење програма едукације цивилног друштва на подручју целе државе да би обезбедили да становништво буде упознато са процедуром избора и осталим питањима.” Погледати став 4 (1) Декларације о критеријумима за слободне и правичне изборе Међупарламентарне уније.
Саговорници ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а су се жалили да у складу с Упутствима РИК-а, БО-и на Косову нису имали проширени састав.
Став ИИ.3.1.г Кодекса добре праксе садржи препоруку да „чланови изборних комисија морају да прођу стандардизовану обуку”.
ВИ. Регистрација бирача
Право гласа имају сви држављани који су напунили 18 година до дана спровођења избора и који имају пребивалиште у Републици Србији. ЗИНП прописује да они којима је одузета пословна способност одлуком суда аутоматски немају право гласа. Ова општа одредба представља непропорционално ограничење које је у супротности с опредељењима ОЕБС-а и међународним стандардима.17
Опште ограничење права гласа за особе које су проглашене ментално неспособнима требало би брисати или о сваком случају одлучивати појединачно на суду, у зависности од околности.
Упис бирача је пасиван. Јединствени бирачки списак (ЈБС) води Министарство за државну управу и локалну самоуправу (МДУЛС) и стално га ажурира на основу општинских евиденција, информација државних институција и захтева бирача.
Бирачи су имали право да захтевају да буду уписани у извод из бирачког списка према месту боравишта у земљи или у иностранству, у ком случају нису уписивани у извод из бирачког списка према месту пребивалишта. Посебни изводи из бирачког списка су се састављали за бираче који су припадници војске као и бираче који се налазе у затворима и притворима, на основу информација које достављају надлежне институције. Локалне надлежне институције су пружиле довољан број информација бирачима о поступку у коме могу ажурирати своје податке у бирачком списку. У оним подручјима која је ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП посматрао, бирачи су имали могућност да провере своје податке у општинама у којима живе као и на Интернет страници МДУЛС-а и да затраже исправке. Након што је поднео захтев да жели да буде уписан у извод из бирачког списка према месту боравишта и гласа тамо, бирач више није могао да провери своје ажуриране податке путем Интернета.
Упркос ранијим препорукама ОЕБС/КДИЉП-а, бирачки спискови нису излагани на увид јавности!
Иако закон гарантује јавност бирачког списка на општинском нивоу, МДУЛС је донело упутство којим се дозвољава само појединачна провера евиденције уз коришћење јединственог матичног броја. Ово непостојање могућности јавног увида у бирачки списак је ограничило транспарентност регистрације бирача и додатно подстакла забринутост у вези са тачношћу бирачког списка. У периоду који претходи дану одржавања избора, пристизале су информације о слању позива за гласање на којима су биле погрешне информације. МДУЛС је обавестио ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП да није било поднесених званичних приговора али да су примили одређен број дојава бирача на сам изборни дан о томе да се налазе на јединственом бирачком списку али их нема у изводу из бирачког списка.
Члан 29. Конвенције о правима особа с инвалидитетом усвојене 2006. године прописује обавезу државе да „гарантује особама с инвалидитетом њихова политичка права и обезбеди могућност да их остварују на једнак начин као и остали.” Став 7.3. Документа ОЕБС-а из Копенхагена, усвојеног 1990. године, наводи да државе учеснице морају да гарантују опште и једнако право гласа својим одраслим грађанима док став 24. прописује да ограничења права и слобода морају бити пропорционална сврси закона. Погледати и став 14. Општег коментара бр. 25 УНХЦР-а из 1996. на Међународни пакт о грађанским и политичким правима (ПГП) и пресуду Европског суда за људска права у предмету АлајосКисс против Мађарске.
Став 1.2. Кодекса ВК о доброј пракси у области избора из 2002. године прописује да “изборне евиденције морају да буду објављене.”
Саговорници ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а напоменули су да је било случајева слања позива за гласање преминулим бирачима као и примера слања позива на погрешне адресе.
20 МДУЛС је објаснио ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-у да се то догађало јер бирачи нису проверили податке пре изборног дана и као резултат тога отишли на погрешно бирачко место.
Укупан број бирача који је РИК објавио 22. априла био је 6.739.441, а закон не дозвољава додавање бирача у спискове након тог датума. Да би се повећала транспарентност и поверење у тачност извода из бирачког списка, могла би се размотрити могућност да се прелиминарни изводи из бирачког списка изложе на увид јавности у складу са законом и најбољом међународном праксом.
ВИИ. Подношење и проглашење изборних листа
Свако ко има право гласа може и да учествује у изборима као један од кандидата. Изборне листе могу да поднесу политичке странке, коалиције странака или групе од барем 10 грађана.
Упркос ранијим препорукама ОЕБС/КДИЉП-а и Венецијанске комисије, ЗИНП-ом није прописана могућност учествовања у парламентарним изборима за појединачне независне кандидате, што је у супротности са опредељењима ОЕБС-а.
Закон би требало изменити како би се и појединачним грађанима омогућило да учествују у изборима као независни кандидати.
Изборне листе су морале бити подржане са барем 10.000 потписа бирача, при чему је један бирач могао да подржи само једну изборну листу. Овакво ограничење се може посматрати као ограничавање политичког плурализма и може да стигматизује оне који потенцијалним кандидатима пружају подршку.
Сви потписи су морали да буду оверени од стране основног суда или код јавног бележника (нотара). Подносилац листе мора да плати таксу у износу РСД 50 за сваки потпис подршке у тренутку овере.
Док је већина саговорника ЛЕОМ ОЕБС/КДИЉП-а сматрала да је постојање прописаног прага за број потписа подршке начин да се елиминише подношење неозбиљних изборних листа, неки су изразили забринутост да се на такав начин додатно оптерећује процедура а обавеза да се обави овера потписа на основном суду или код јавног бележника (нотара) може да има обесхрабрујући ефекат на неке бираче.
Проверавање валидности потписа подршке су првенствено спроводили запослени у РИК-у, док је Министарство за државну управу и локалну самоуправу (МДУЛС) електронским путем још једном вршило проверу тако што је поредило потписе са уписима у ЈБС.
Док су неки чланови РИК-а и посматрачи искористили прилику да присуствују провери валидности потписа, касније додатно проверавање од стране МДУЛС-а се није могло пратити.
РИК није имао довољно ресурса а ни упутства којима би се водио у таквом поступку и изјавио је да ће спровести свеобухватни преглед тек након одржавања избора. Међутим, РИК је и полицију и тужилаштво обавестио о примерима могућег фалсификовања великог броја потписа подршке у односу на барем шест потенцијалних изборних листа.
Нејасна правила за утврђивање валидности потписа и недовољна транспарентност поступка су у супротности са међународним стандардима и најбољом праксом јер транспарентност није загарантована као ни правна сигурност што је створило перцепцију о произвољном начину проглашавање изборних листа.
Таблоид
