Након најава кула и градова на води, Потемкин је обрадовао становнике Курбистана* и најавом – метроа. Остаје нејасно да ли ће то бити метро на води, или под водом, тај део је остављен да нас држи у неизвесности наредне две године, до периода када сви будемо живели “као бубрег у лоју”. Дисторзија реалности живота нас невољних становника сиротињског Дизниленда избомбардоване губерније Курби-Паше све иоле нормалне, мисаоне људе пре асоцира на термин живота са каменом у бубрегу него – бубрега у лоју. Остајући доследни Домановићевом синдрому “вође” огромна већина житеља земље ће уместо лојаних видети само беле и то без Кончитине кобаје, која је резервисана искључиво за партијски подобне учеснике манифестације понос Курбистана.

Не желећи да глумим економског експерта, задржаћу се искључиво на бројевима. Потемкинове бајке оставимо деци за пред спавање, чињенични факти суморне Српске економије више личе на хорор филм. Према подацима економског сајта “country-meters” на коме се сви валидни подаци могу пратити у лајв-стриму, тренутни државни дуг Србије је 58,560.000.000. петро-долара. Србија је од свог постанка као држава и република бивше Југославије па све до “жутог октобра”, са свим изградњама и обновама земље, ратовима и санкцијама имала укупно 5. милијарди долара дуга, што је еквивалентно истих тих 5. милијарди колико се Србија задужила само у овој календарској години, која чак није ни завршена. Најреформскија и најнапреднија влада у историји не само Србије, већ можда и целог света је за 10. месеци календарске 2014-е година направила 4,935.000.000. долара дуга. Сваки становник Србије је, ни крив ни дужан задужен од стране државе са 8,200.долара, или у динарима – свако од нас “дође” по 790,000.динара.

Уставом и законима дозвољена граница од 45% БДП је двоструко већа од дозвољене, али се нико од елите не узбуђује превише око тога, то су ипак само Устав и неки закони, а осим тога – неће они враћати тај дуг, већ ми. Број пензионера је надмашио укупан број запослених, а половина од запослених се финансирају са буџета. Земља са реално више од милион незапослених, у којој сви поличари говоре о отварању нових радних места не прави ниједну фабрику – осим предизборног Мерцедеса и “мала-дала” фабрике чипова. Хистерија “независних” владиних медија како ће то отворити радна места и запослити људе су само партијски спин. Једини профитери евентуалне реализације грандиозних пројеката биће грађевинска мафија која ће квадратни метар који кошта 300.евра продавати за 3,000. евра и политичари који ће се дебело уталити у проценат – ми од тога нећемо видети ништа, осим дуга кога ћемо морати деценијама да уз рекеташке камате враћамо Међународном Мафијашком Фонду. Уговори ће бити проглашени за државну тајну, као што је то био случај са ФИАТ-ом, Етихадом и као што се ради са железаром у Смедереву, ако неко изнесе податке ту је ЦЗ, и притом не мислим на фудбалски клуб.

Парадокс у коме живимо је реалност у коме нам паре отимају врло јавно да би трошење истих тих наших јавних пара прогласили за – државну тајну. Још већи парадокс је да од истог новца који нам се отима кроз порезе, таксе, дажбине, доприносе и акцизе нема пара у буџету за плате и пензије, али има 860,000.000. долара за вођину армију од 63,000. саветника и возни парк од 50,000. службених аутомобила где треба додати исто толико шофера, партијских обезбеђења и бар по две-три секретарице са дубоким деколтеима. Новца у буџету има довољно за 70-о члану екскурзију Дипломине фамилије у Њујорк, на конгрес на који је је једна Русија послала Лаврова са укупно 7 особа у тиму. Значи ли то да смо ми десет пута већа или десет пута богатија земља од Русије са њеним нафтним пољима и изворима природног гаса?

Земља која је за време мог земљака Карађорђа хранила пола Европе, сада увози Бразилско месо и Кинеску пилетину – коме није јасно о каквом се квалитету меса ради, нека се запита зашто је печена варијанта тог меса јефтинија. Србија има 600,000. хектара небрађених њива и могућност пласмана комплетне производње у Русију, а пољопривредници једва чекају 2017-у и могућност продаје Српске земље Арапима. Деценијама грађена индустрија је уништена, државне фирме испоклањане у буразерским приватизацијама три-фабрике-за-10-марки, железница се преко новина нуди тајкунима на поклон, и то уз доплату (донације). За две последње непоклоњене државне фирме, Телеком и ЕПС се јури најпрофитабилнија процентуално-провизијска комбинација за продају у трећину цене. Чување гласачког тела Смедерева за следеће изборе кошта пореске обезнике 200.милиона долара годишње, што значи у једном изборном мандату близу милијарду долара. Не желим да спекулишем непотврђене информације Анонимних извора о томе да је ФИАТ до сада коштао Србију 2,4. милијарде долара, а не “пар стотина милиона евра до можда милијарду”. Скинути вео државне тајне са наших јавних пара – па да видимо кога ће да угости ЦЗ, оне који чине кривична дела или оне који о томе обавештавају јавност.

Сваки четврти становник Републике живи на ивици сиромаштва, и то мерено по Афричким стандардима. Проблема у Србији је много, можда и превише, али сигуран сам да ће наша – а можда и васцело светска најбоља и најреформскија власт да нас извади из кризе, потово њен велики вођа. На основу свог богатог радног искуства – нарадио се човек, носио и гајбице, осим ако и њему нису украли идентитет. Вероватно ће ускоро неки докторат и на ту тему. Куле и градови су омдах ту, на дохват руке, метро се већ назире – на води или под њом, а кад смо код метроа, зашто не и она фабрика ракета, које ћемо лансирати на месечину, директно са исто тако реално најављеног канала Београд-Вардар-Карлобаг на мору.

Решење Српског гордијевог чвора је на помолу, једино што остаје нејасно је које боје ће бити бубрези обећани нам за две године?

из окупиране Србије:

Периша

напомена: владајућа партија у Венецуели је у молитвама наредила да се избаци Бог и уместо њега слави Хуго Чавез – чекају ли и нас сличне измене у молитвенику?

Инфо Анон Србија