Радници у компанијама које су преселиле производњу у Србију не хвале се високим зарадама – добијају између 20.000 и 30.000 динара. Чланску карту синдиката скоро нико нема
ЊИХОВЕ зараде никако не повећавају просек града. Раде и за познате светске брендове, али крај месеца им донесе између 20.000 и 30.000 динара. Са прековременим сатима накупи се која хиљада више. Чланску карту синдиката скоро нико нема.
Ово је заједничко већини српских радника запослених у некој од страних компанија које су своју производњу преселиле у Србију. Током последњих шест година, колико држава субвенционише свако ново радно место, новац је обећан за 226 улагача. Са скоро 224 милиона евра отворено је или би ускоро требало да се отвори 40.088 радних места. И свако, у просеку, кошта 4.265 евра. Да би њихов запослени зарадио тај новац, ако прима минималац, требало би да ради пуне две године.
ЗРЕЊАНИН – У зрењанинској индустријској зони „Багљаш„ 15. новембра свечано ће бити отворена нова хала немачке компаније „Дрекслмајер“, која у граду на Бегеју успешно послује већ неколико година, а са 1.600 запослених је међу највећим послодавцима у Србији. У новом погону посао је добило око 700 радника.
– У другим државама „Дрекслмајер“ нема људе као што су овде. То знају и у централи – каже директор Миро Видошевић. – Уосталом, наша интерна ревизија констатовала је да нигде нема толико идеја радника за унапређење производње као у Зрењанину.
Незванично, у сваком тренутку ова компанија има најмање између осам и девет хиљада пријава за запослење! Од Зорана Еремића, председника Синдиката индустријских радника Војводине (СИРВ), сазнајемо да је просечна плата запослених у „Дрекслмајеру“ између 28.000 и 30.000 динара. Уз прековремени рад може да се заради до 40.000 динара. Подстицајна средства државе, по 5.000 евра, за отварање нових радних места у граду на Бегеју од страних инвеститора добили су још италијанска конфекција „Модитал“ и ливница „Радијатор“. Укупно су запослили око 300 људи, а недавно им се придружио и француски „Мекапласт“, који је у погону за производњу ауто-козметике запослио 150 радника. Запослени код италијанског текстилца жале се на мале плате, једва достигну 25.000 динара, али и на строгу радну дисциплину. Просечна зарада у Зрењанину, у септембру је била 39.537 динара.
КРАГУЈЕВАЦ – Компанија „Јура“ у Рачи тренутно запошљава око 1.300 радника. Каква су права запослених и ко их заступа тренутно је непознаница, јер у овој фирми званично не постоји ниједна синдикална организација.
– У тој фирми тренутно не постоји синдикат – каже Томислав Вељковић, повереник Самосталног синдиката за Рачу. – Апсурдно је што пословодство, које се раније противило синдикалном организовању, сада то не оспорава, али сами радници никако да се организују. Највероватније је реч о страху.
Радници просечно зарађују од 25.000 до 30.000 динара месечно. Званична статистика каже да је просечна плата у Рачи 37.460 динара.
НИШ – „Јура“ је и у Нишу, током протеклих годину и по дана, запослила 1.800 радника, а „Бенетон“ са својим кооперантима 1.000. Колике су плате у овим фирмама скоро је немогуће сазнати. Према речима запослених, у „Јури“ се крећу од 25.000 динара, док радници „Бенетона“ тврде да примају мање. Незванично смо сазнали да је зарада дипломираног економисте у „Бенетону“ 16.000 динара. Званичан просек у овом граду, с друге стране, је 36.314 динара.
– Наша сарадња са „Бенетоном“ и „Јуром“ је одлична али ми немамо овлашћења да дајемо информације колике су просечне плате. Обратити се пореској управи – поручује Владан Крстић из нишке филијале Националне службе за запошљавање.
Ова служба не открива ни колико се често мења радна снага у овим фирмама. Радници признају да страни послодавци не воле боловања, па онај који „донесе дознаку брзо однесе кући радну књижицу“.
– Лично сам осетила да су људи у великој дилеми: да ли да пређу у нову фирму, или да узму по 300 евра и оду из предузећа – каже Мојца Луканчич, нова власница. – Знам да је сума од десетак хиљада евра примамљива за многе, али знам и то да су се многи бојали шта ће са њима бити сутра, или прекосутра, кад се готовина потроши?
Шта ће бити ако се неко разболи? Разговарала сам са многима од њих и после разговора су променили одлуку. Има и оних који су се јуче изјаснили за отпремнину, а већ данас долазе овде јер желе да раде. Од укупног броја запослених у „Првом мају“, производних радника је тачно 937. Оних који имају пет година до пензије је 137, а оних којима недостају две године и мање је 88. За почетак производње потребно су 473 радника, од којих је половина већ потписала уговоре о раду.
СОМБОР – Италијанска компанија „Келцедонија“, која је 2009. године изградила нови погон ексклузивног женског веша „фиорано“, у индустријској зони у Сомбору, у тадашњи тренажни центар за обуку, уложила је 20 милиона евра. Годину дана раније, потписан је уговор о подстицајним средствима од по 2.000 евра за свако ново радно место. У овом предузећу тренутно је ангажовано око 700 радника, а просечна зарада је око 20.000 динара. Раднице које остваре пуну норму, која је групна, зарађују око 30.000 динара. Просек града је, међутим, 35.601 динар.
Раднице се жале на лоше услове рада. Скоро читав радни дан проведу стојећи, уз краће паузе. Како незванично сазнајемо, ни ова фирма нема синдикат.
ВАЉЕВО – У фабрици расхладних уређаја, отвореној пре шест година, у коју је уложено 30 милиона евра, словеначка компанија „Горење“ тренутно запошљава око 700 радника. Поред постојеће, почетком фебруара биће отворена нова фабрика расхладних уређаја, а за 400 радних места стигло је више од 7.000 молби!
У изградњу и опремање нове фабрике у Ваљеву „Горење“ је уложило 20 милиона евра, и то је највећа инвестиција у последњих пет година у граду на Колубари. Постојећа фабрика годишње производи пола милиона фрижидера и замрзивача – чак 85 одсто за извоз.
– „Горење“ је озбиљна фирма, зато сам конкурисао за рад у њиховој новој фабрици – каже млади Ваљевац са дипломом техничара за расхладне и клима уређаје.
– Од оних који су већ годинама запослени у „Горењу“ у Ваљеву, чуо сам да се прилично ради, да плате нису велике, од 25.000 до 35.000 динара, али су за данашње услове, ипак, солидне и, што је најважније, редовне. Сви би хтели да се запосле у „Горењу“, јер то нуди сигурност.
Поред запошљавања 400 нових радника, „Горење“ ће упослити и 16 предузећа из Ваљева и околине, која ће, као кооперанти, производити делове за расхладне уређаје. У новој фабрици, на 20.000 квадратних метара, у којој ће бити запослено и око 100 високообразованих кадрова, годишње ће се производити милион кућних апарата. За свако ново радно место, словеначка компаније од државе ће добити по 10.000 евра субвенције.
– Веома сам задовољан условима рада, односом према запосленима, али и примањима која су редовна – каже један од радника који је у фабрици „Горења“ у Ваљеву безмало од њеног отварања. – Све се плаћа, прековремени рад и рад суботом и недељом, а компанија награђује и запослене који имају предлоге за побољшање продуктивности и услова рада.
ЛЕСКОВЧАНИ У ТУРСКОМ ЏИНСУ
У Лесковцу је турска текстилна компанија „Џинси Истанбул“ запослила 200 радника. Што се зарада тиче, нико не жели да да званичне информације али се у просеку крећу од 25.000 динара. По уговору, они би требало да упосле 760 радника до краја године. Фирма, међутим, планира да упосли укупно 1.150 радника. Лесковачка просечна плата у септембру износила је 33.149 динара
