Београдски угоститељ Александар Кајмаковић (46), звани Аца Босанац, у уторак је припадницима УКП причао све што зна о криминалним активностима озлоглашеног Вељка Беливука (36), званог Веља Невоља, који је недавно ухапшен под сумњом да је организовао убиства, трговину дрогом, рекетирања и разна друга кривична дела у оквиру криминалног клана који је предводио.
Кајмаковића су припадници УКП привели у уторак у локалу „Бутик 3“, у чије је пословање умешан. Причао је и о својим пословним односима са Вељом Невољом, до којих је, како наводно Кајмаковић тврди, дошло преко вишегодишњег познанства са Славишом Кокезом, председником Фудбалског савеза Србије, објавили су београдски медији „Блиц“ и 24седам.
Извор каже да је Кајмаковић припадницима УКП испричао да је сувласник, директор и менаџер више угоститељских локала у Београду: „Три шешира“ и „Златног бокала“ у Скадарлији,“Касине“ на Теразијама, „Темперамента“ и „Лафајета“ у Бетон хали, те „Бутика 1, 2 и 3“ на различитим атрактивним локацијама.
Према писању медија, он је у тим пословима са београдским бизнисменом Предрагом Ранковићем Пецонијем, кога он назива „пријатељем и кумом“.
Кајмаковић је навео да је у спорним локалима углавном сам ангажовао обезбеђење, и да су посао водили углавном извесни Миро и Мане, браћа из Бијелог Поља.
Преокрет, међутим, настаје отприлике 2016. године, када га је, наводно, Кокеза више пута контактирао и убеђивао да обезбеђење „Касине“ преузму навијачи ФК Партизан.
Кајмаковић каже да је одбио понуду, али да су у наредном периоду навијачи ФК Рад у његовим локалима почели да праве проблеме – малтретирали су запослене, нису плаћали рачуне и слично. Догодиле су се и две полицијске рације у „Касини“ крајем 2017. и почетком 2018, чије последице Кајмаковић описује као ратно стање: Све је било поломљено“. Он тврди да је због тога покушао да преко Кокезе ступи у контакт са људима из полиције како би сазнао шта се догађа.
Напослетку је, како је навео, упознао Дијану Хркаловић, тадашњу државну секретарку у МУП и начелницу у УКП.
„Питао сам је за рације, а она ме је питала да ли сам сарадник Алена Кожара из Црне Горе (једног од вођа шкаљарског клана који ће бити убијен 2020. у Грчкој), јер је он државни непријатељ. Ја сам рекао да нисам и да га не познајем. Казала је да ми верује“, преноси извор речи Кајмаковића.
Кајмаковић тврди да се у наредном периоду “пријатељски виђао” са Дијаном Хркаловић у “Бутику 3” и да више није имао полицијске рације у својим локалима.
Ипак, у том периоду први пут у “Бутик 3” долази и Дарко Елез, осуђивани босански криминалац који се доводи у везу са Вељом Невољом. Најпре је правио проблеме и претио. Кајмаковић се тада, како тврди, пожалио Дијани Хркаловић, која му је обећала да ће “да провери” и да “не брине ништа”.
После тога је, наводи Кајмаковић, Елез поново долазио у “Бутик 3”, али није правио проблеме и чак се извинио. Четири или пет месеци после тога, наставио је према речима извора Кајмаковић своју причу, Кокеза га је позвао и рекао му да је “Елез чекао да га убије” јер је, наводно, чуо да је Кајмаковић давао Елезове снимке његовим непријатељима.
Кајмаковић наводи да је звао и Дијану Хркаловић и Кокезу због тога, да их је убеђивао да ништа не зна о Елезу, да је нудио да се подвргне полиграфском испитивању и да их је питао да ли треба да бежи.
Како наводно тврди, Кокеза га је упутио на Дијану Хркаловић и од тада се Елез није појављивао у његовим локалима, мада су други из његове групе долазили и претили обезбеђењу.
Кајмаковић је даље, према писањима медија, испричао да је управо у то време на предлог Кокезе с њим и Небојшом Стефановићем, тадашњим министром полиције, отворио ресторан „Темперамент“ у Бетон хали.
Кајмаковић наводно тврди да га је Стефановић тада упутио на Александра Папића као контакт особу и представио му га као свог „човека од поверења“. Договор је, према тврдњама београдских портала, био да приходи од ресторана иду „50 одсто Стефановићу и Папићу“, а по 25 одсто „мени и Кокези“.
Кајмаковић тврди да убрзо навијачи Рада опет почињу да праве проблеме у његовим локалима и да обезбеђење није успевало да се избори с њима. Због тога се консултовао са Дијаном Хркаловић о могућности ангажовања Веље Невоље и његове екипе.
Хркаловићева му је рекла да то “никако не ради” јер ће она “да их похапси”.
Ипак, Хркаловићева је ускоро разрешена функције у МУП, па је Кајмаковић за савет питао супругиног рођака Милана Остојића, званог Сандокан, из Шапца, с којим је проценио да Вељи Невољи ради мира треба дати један локал за обезбеђење. Избор је у лето 2020. године пао на “Касину”.
Гле чуда – у “Касини” више није било проблема, али у осталим локалима јесте. Кајмаковић тврди да му је избоден радник обезбеђења у “Три шешира”, а да су се навијачи Рада из “Касине” једноставно преселили на привремени рад у “Бутик 3”, где су правили туче и одбијали да плате рачуне.
„Носили су “шкорпионе”, испричао је Кајмаковић припадницима УКП.
Кајмаковић је објаснио да је затим распоредио послове обезбеђења својих локала.
Екипа Веље Невоље је држала “Лафајет”, “Темперамент” и “Касину”; браћа Бјелопољци Мире и Мане су радили у “Три шешира” и “Златном бокалу” у Скадарлији, а “Бутик 3” су држали извесни Дуле и Горан.
„Са Вељом Невољом и његовим кумом Марком Миљковићем сам се углавном виђао у “Лафајету”, а неколико пута и код њих у некој башти на стадиону Партизана. Они су ме уверавали да је мирно само тамо где они чувају и стално су се питали када ћу им дати да раде и остале локале“, испричао је Кајмаковић.
24sedam.rs
