У Србији грађани још увек не препознају корупцију. Већина сматра да је то само примање мита. И даље се корупција не пријављује – што због страха, што због неповерења у институције, наводи се у извештају Транспаренси интернешенела који је објављен 2017. године. То је управо проблем Србије у последњих 30-ак година.
С друге стране, када би обећана борба против корупције била увек праћена конкретним акцијама за решавање системских проблема, који стоје иза појединачних случајева, али и свих јавно познатих случајева у којима се сумња на корупцију, то би, на дужи рок, могло да утиче и на смањивање стварног нивоа корупције, а затим и перцепције о њеној раширености.
И као што тајкунска привреда корумпираног капитала у великим земљама, ако су погођенене санкцијама или претераном корупцијом, постепено тоне у неликвидност и сиромашно становиштво се повећава уместо да се смањује.
Слично је и у Србији.
Врховна монетарна власт, у виду гувернерке, по истом систему личног омогућавања корупције, погодује тајкунима и крупним корпоорацијама да уништавају мале и средње предузетнике, и шире монопол уместо да га смањују на тржишту.
Тако су недавно на Општини Палилула малим предузетницима, власницима киоска који хране од тог посла породице, поставили услове конкурса на којима се унапред знало да мали губе од великих корпорација.
А разлог је, сада и јавно сви говоре, да су у управи Општине Палилуле добили за то драстично већи новац.
Прича се да су до сада власници локација уобичајено морали да плаћају челницима општина, да их не би дирали, од 3.000 до 5.000 евра.
Да ли је сада апетит председника Општине Палилула Александра Јовичића повећан преко граница економске моћи његове губерније, па је почео да се меша и у посао господина Весића и виших од њега.
То у корупционашком моделу није дозвољено или можда у Србији јесте, али се онда поставља питање ко је узео паре.
Велики новац, великих корпорација, могу да узму само велики политичари. И то је јавна тајна.
Да ли је Горан Весић, заменик градоначелника или неко други одговоран за такозвано лично омогућавање корупције?
Тај систем заступљен је у Русији, којим се политичари сврставају на нивое корупције тако да политичари на вишим нивоима лично омогућавају политичарима на нижим, да некажњено буду корумпирани до свог нивоа, а да се не мешају у вишу корупцију.
Ово и у Србији функционише све од врха власти до дна, где се налази такозвана мала корупција, на нивоу општина града Београда.
По овом моделу то би значило да се на пример Горан Весић, који је заменик градоначелника, не меша у корупцију у општинама по рејонима, на пример Скупштине општине Палилула.
Када су Горана Весића са Н1 телевизије упитали поводом овог случаја доделе локација великим корпорацијама, на уштрб малих предузетника који ту деценијама раде, да помогне и интервенише, он је тврдио да није упознат и да није надлежан.
Да ли то „затварање очију“ може да се протумачи да се управо по оном корупционашком моделу, дозвољава и да је председник Скупштине општине Палилула овлашћен да прикупља корупцију до свог нивоа.
Да ли то значи да се заменик градоначелника понаша се као губернатор Београда?
Само што Београд није руска губернија, нити је толико велики град па да је могуће да се ресурси пљачкају у недоглед.
Ресурси Београда су ограничени и познаје се на свакој општини колико је новца опљачкано од народа преко корупције, прича се по кулоарима. И додају да важи правило: 3, 5, 7 хиљада евра…
Ценовник:
– за малу услугу премештаја на боље радно место – 3.000 евра,
– за ново радно место – 5.000 евра,
– за место у државној управи, 7.000 евра.
– Један киоск је досада коштао од 2.000 – 5.000 евра.
Пошто су ресурси општине Палилуле ограничени, по моделу „мала бара пуно крокодила“, сад неколико улица близу центра постају профитабилни, као и они у центру сваког насеља, па преко скандалозног намештеног тендера и корупције преко „ноћи“ се локације додељују другима.
Термин „преко ноћи“ је и због тога што већ навелико власницима локација стижу пријатељска упозорења да ће их преко ноћи иселити. Са фантомкама или не нису навели.
За те исте киоске на тим локацијама дебело се наплаћивало годинама уназад.
Ова власт морала је очигледно хитно да дође до нових средстава.
Уз помоћ напредно политички коруптивног, додворачки подобног Александра Јовичића (на слици испод), првог човека Палилуле, под разним изговорима уклањају се ранији закупци локација за киоске на овој општини.
И људи који преко двадесет, а неки чији су и родитељи радили па су они наследили тај посао чак пуних четрдесет година раде на тим локацијама, добијају решење да се склоне и уступе место великим корпорацијама. Без шансе да тужбом исправе неправду, остављени на улици, без посла од кога живе њихове породице, грађани уместо да добију помоћ Општине Палилуле постају социјални случајеви.
Ови грађани су имали састанак са челницима ове општине крајем јуна ове године, када су им обећали да ће им помоћи и да ће све бити решено, као и да неће дозволити да остану без посла.
Горан Весић је такође обећао да ће проверити о чему се ради и брзо одговорио на упит грађана.
Међутим, председник Општине Палилуле Александар Јовичић се није удостојио да прими ове људе, да им да било какав одговор, а чини се да се много не обазире ни на Горана Весића, заменика градоначелника.
Истог дана када секретарица Општине Палилула, на упит власника локација да ли и када могу да очекују одговор који је за њих тражио и Горан Весић, речено им је да ће то бити до краја следеће недеље.
Два сата касније они добијају решење да морају да се иселе из објеката за непуних седам дана.
Медији су недавно писали о смени председника Општине из Блаца због примања мита, члана Српске напредне странке.
Чини се да би било боље да се крене од Београда и Општине Палилула, да се испита, ако ни због чега другог, онда бар због политичког маркетинга напредњака, да покажу да заиста „чисте“ све, па и њихове Јовичиће и Весиће који су и уколико се утврди да јесу огрезли у корупцији.
(извор: јутарњигласник.инфо / Бранка Лазић)
