Адвокат Џулијана Асанжа тврди да је председник САД Доналд Трамп понудио помиловање оснивачу Викиликса уколико каже да Русија није била умешана у разоткривање имејлова током америчких избора 2016. године. Такве наводе демантовала је Бела кућа.
Асанжов адвокат изнео је ове тврдње током припремног саслушања пред вестминстерским судом уочи процеса следеће недеље на којем ће бити одлучивано о Асанжовом изручењу.
Понуду је наводно пренео бивши републички конгресмен Дејна Рохрабахер. Бела кућа је саопштила да се ради о „потпуној измишљотини и лажи.“
Поруке које објавио Викиликс уочи председничких избора 2016. садржале су поражавајуће детаље о Демократској партији и наводно су уништиле шансе њене кандидаткиње Хилари Kлинтон.
Асанж је раније порекао да је овај материјал добио из Kремља, иако су руски обавештајци у Америци оптужени да су умешани у случај.
На суђењу следеће недеље расправљаће се о Асанжовом изручењу Америци због 18 тачака оптужнице за претходно објављене дипломатске депеше.
Уколико буде проглашен кривим, може да буде осуђен на максималних 175 година затвора.
Асанжов адвокат Едвард Фицџералд рекао је на суду да постоје докази да је бивши конгресмен Рохрабахер изнео понуду за помиловање.
Рохрабахер, познат по отвореној подршци руском председнику Владимиру Путину, посетио је амбасаду Еквадора у Лондону у којој је боравио Асанж у августу 2017. године, рекао је адвокат.
У то време, сумњало се да је Русија иза срамотних имејлова Демократског националног комитета које је објавио Викиликс – иако је Асанж порицао да су Руси били умешани.
Фицџералд је рекао да је тадашња адвокатица Асанжа, Џенифер Робинсон саопштила да ће „Рорабахер видети Асанжа и рећи, према упутству председника, да му нуди помиловање или неки други излаз ако Асанж… каже да Русија није имала никакве везе са процурелим подацима.“
Окружна суткиња Ванеса Барајтсер је одлучила да је овај доказ прихватљив у процесу.
Би-Би-Си је покушао да ступи у контакт са Рорабахером за коментар.
У одговору на ове тврдње, представница за штампу Беле куће је рекла: „Председник једва да познаје Дејну Рохрабахера, сем што зна да је бивши конгресмен. Никада није разговарао са њим овој теми, па ни скоро ниједној теми.“
„Ради се о потпуној измишљотини и лажи“, додала је она.
Трамп је 2018. године похвалио Рорабахера рекавши да је „сјајан конгресмен“ који „вредно ради и сви га поштују.“
Дневник Вол Стрит журнал је 2017. године писао да је Рорабахер контактирао Белу кућу покушавајући да обезбеди помиловање Асанжа.
Рорабахер је наводно тражио да Асанж обезбеди „доказ“ да Русија није била извор хакованих мејлова које је Викиликс објавио током избора у Америци 2016. године.
Америчко Министарство правде је 2018. године оптужило 12 руских обавештајаца да су хаковали мејлове Демократског националног комитета и штаба кандидаткиње Хилари Kлинтон у завери да се изврши утицај на исход председничких избора.
Мијатовић: Изручење Асанжа САД-у имало би застрашујући утицај на слободу медија
Kомесарка Савета Европе за људска права Дуња Мијатовић оценила је данас да оснивач Викиликса Џулијан Асанж не треба да буде изручен САД-у због потенцијалног утицаја тог случаја на слободу медија и забринутости за лоше поступање према њему.
Мијатовић је у саопштењу објављеном преко свог Твитер налога навела да „пажљиво прати догађаје везане за Асанжов случај“, посебно оптужбе против њега и захтев за изручење који су упутиле Сједињене Државе влади Велике Британије.
Потенцијално изручење Џулијана Асанжа има импликације за људска права који иду много даље од његовог појединачног случаја, навела је Мијатовић у саопштењу.
„Оптужница покреће важна питања о заштити оних који објављују поверљиве информације ради јавног интереса, као и оних који откривају кршења људских права. Широка и нејасна природа навода против Џулијана Асанжа и преступа наведених у оптужници су забрињавајући јер се многи односе на активности у суштини истраживачког новинарства у Европи и другде“, навела је Мијатовић.
Она је додала да би сходно томе дозволити изручење Асанжа на тој основи имало „застрашујући утицај на слободу медија“ и могло би у крајњем да омета медије у обављању њиховог задатка као пружаоца информација и јавног чувара у демократским друштвима.
Додала је да би изручење у околностима у коме би та особа била под ризиком тортуре или нехуманог или деградирајућег третмана било супротно Члану 3 Европске конвенције о људским правима.
Мијатовић је подсетила да је специјални известилац УН за тортуру јасно рекао да сматра да би услови притвора у САД и пресуда која би вероватно била изречена Асанжу представљало такав ризик.
„У светлу утицаја на слободу медија и озбиљне забринутости око третмана које би Асанж имао у САД, моја оцена као комесара за људска права је да он не треба да буде изручен“, написала је Мијатовић, и додала да ће наставити пажљиво да прати тај случај.
Суђење почиње у понедељак
Међу 18 тачака оптужнице против Асанжа су завера у циљу рачунарских упада повезаних са објављивањем стотина хиљада тајних докумената добијених од бивше обавештајне аналитичарке Челси Менинг пре десет година.
Суђење за изручење треба да почне у понедељак пред Kраљевским судом. Током прве недеље ће се износити правни аргументи обе стране.
Потом ће суђење бити одложено, све до наставка процеса 18. маја, када ће обе стране током три недеље износити доказе.
Више од 100 новинара из 23 земље присуствовало је конференцији за медије у Лондону како би разговарали о суђењу о изручењу САД-у које почиње у понедељак.
На конференцији су говорили главни уредник Викиликса Kристин Храфнсон, Асанжова адвокатица Џенифер Робинсон и аустралијски посланици Ендру Вилки и Џорџ Kристенсен.
На конференцији је речено да оно што називају шпијунажом, они називају новинарством.
Асанж је у притвору од прошлог септембра, пошто је одслужио 50 недеља затвора због кршења услова кауције.
Оснивач Викиликса је претходно, од 2012. године, живео у амбасади Еквадора да би избегао изручење Шведској због оптужби за сексуално напаствовање. Асанж је од почетка порицао оптужбе, које су касније и одбачене.
Извор: Цензоловка, Бета, Инсајдер
