Осамнаест година после бомбардовања Србије – припрема се тужба против 19 чланица НАТО-а, које су учествовале у агресији. Тужбе, у име жртава, припрема специјални тим, који ће чинити домаћи и страни адвокати, као и лекари којима предстоји да докажу везу између пораста најтежих болести и коришћења уранијума током бомбардовања.
Четрдесет пет милијарди година потребно је за потпуни распад осиромашеног уранијума. На Србију је 1999, по признању НАТО-а, бачено више од 10 тона – углавном на Косову, али и четири локације на југоистоку Србије.
Већ у прве две године после бомбардовања бележи се пораст хематолошких и бубрежних обољења. Годинама касније, и тежа.
– Сада статистика управо говори о енормном проценту. О епидемији малигних болести, аномалија на потомству, сама чињеница да се код једног детета дневно утврди једно малигно обољење, довољно говори о ризику – каже члан тима Радомир Ковачевић, токсиколог у Институту за медицину рада и радиолошку заштиту.
Иако веза између статистике и бомбардовања званично није доказана, експертски тим намерава да је утврди – са чиме ће пред судове 19 земаља НАТО-а.
Упркос чињеници да су слични покушаји, раније, остајали без епилога – италијански касациони суд у случају погибије радника РТС-а и немачки Уставни суд у случају страдалих на Варваринском мосту прогласили су се ненадлежним. Правници, зато, мале шансе дају новој иницијативи.
– Овде говоримо с једне стране о немогућности утврђивања директне кривице, с друге стране верујемо да ће ситуација бити веома слична оној која је била у Немачкој – каже Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права – Јуком.
– Оно што је боље, то је да се направи нека комисија који ће прибавити све то што су нам радили, описати, документовати са фотографијама, историјама болести и тада сачекати одговарајући моменат да се то искористи – каже адвокат Тома Фила.
Борба за правду пропала је чак и када је иза ње стајала држава – током бомбардовања Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтев југословенске владе да НАТО прекине са ударима.
Пет година касније, прогласио се и ненадлежним у спору Србије и Црне Горе против осам чланица алијансе. Искуство показује да се уместо правним средствима, треба борити политичким, каже правник Јукома.
– Да оне сада након оволико година помогну нашој земљи да поједине последице санира – овде говоримо и о разминиравању и о финансијској помоћи и улагањима и мислим да је то и пут којим треба и у овом случају ићи – каже Милан Антонијевић.
Експертски тим, ипак, има оптимизма – намера им је да се у тужбама нађу и последице коришћења касетних бомби и бомбардовања хемијских и петрохемијских постројења. Верују да ће доказе прикупити за око две године.
РТС
