Ове недеље саслушавање сведока у случају злоупотреба у Агробанци тешких 300 милиона евра
ИСТРАЖНИ судија Посебног одељења Вишег суда у Београду почеће ове недеље да саслушава сведоке у случају злоупотреба у „Агробанци“ тешких више од 300 милиона евра. Реч је о истрази која се води против осморице ухапшених везано за давање и узимање кредита без одговарајућег обезбеђења, чиме су приватне фирме зарадиле најмање пет милина евра.
Притвор до 30 дана одређен је Душану Антонићу, некада првом човеку „Агробанке“, као и његовом сину Милану, сувласнику бечке компаније „Еко лимб“, чије су ћерке-фирме у Србији добиле најповољније кредите уз најслабије осигурање.
Док је старији Антонић пред судијом негирао да је починио кривично дело, млађи се одлучио за одбрану – ћутањем. Остали приведени, којима је такђе уручено решење о једномесечном притварању негирали су да су свесно оштетили банку. Иза решетака је и Славољуб Корићанац, Антонићева десна рука, Бојан Зарић, Вехбо Папић, Бојан Лабовић, Милош Узелац, Бранимир Узелац и Сауд Хасовић.
Полиција и даље трага за Слободаном Ратковићем, једним од руководилаца у фирми „Хедкомерц“, која припада аустријској компанији „Еко лимб“. За њега се претпоставља да је у Хрватској, а према незваничним сазнањима, и он је најавио повратак.
МУП Србије најавио је даљу истрагу и привођење у „случају Агробанка“ и то не само када је реч о одобравању кредита. Директор полиције Милорад Вељовић рекао је за „Новости“ да ће се испитати одговорност свих, а посебно оних који су морали да знају шта се дешава у овој финансијској установи и то пре свих Народне банке Србије, као и чланова Управног добора и надзорног добора саме Агробанке.
Полиција је, како сазнајемо, 23. септембра прошле године, док су трајале предистражне радње око злоупотреба откривених током рада на случају Металс банке, затражила од НБС извештај о ванредној контроли пословања Агробанке. НБС није одговарала на захтев две недеље, уз образложење да је реч о службеној тајни.
ВЕШТАЧЕЊА
Управа криминалистичке полиције је тада затражила писмени одговор о НБС да је реч о службеној тајни , као и образложење зашто извештај носи такву ознаку. Уместо објашњења, 7. октобра прошле године стигао је извештај о ванредној контроли Агробанке. Полиција је фебруара наредне године своја сазнања и резултате истраге, као и извештај НБС проследила Тужилаштву за организовани криминал.
Оперативци Управе криминалистичке полиције су током истраге везане за новосадску Металс банку открили први траг који је указивао да се нешто чудно дешава са кредитима Агробанке. Почетком априла прошле године ухапшено је девет челника Металс банке, који су осумњичени да су је оштетили за најмање 18 милиона евра. И та акција је одрађена у сарадњи са Тужилаштвом за организовани криминал.
– Хапшење бивших челника Металс банке био је наставак полицијске акције на разоткривању свих механизама прања новца криминалних група кроз куповину некретнина, акција и фирми – каже Вељовић. – То је, међутим, био почетак велике истраге у овој банци. На том предмету радило се две године. Прикупљени су чврсти докази и све је предато Тужилаштву.
Чешљајући документацију о одобравању већег броја кредита, инспектори за привредни криминал уочили су да су на незаконит начин са тим зајмовима повезане и друге банке, попут Агробанке. Криминални модус је био готово идентичан -одобравани су кредите, који би доспели на наплату, а нису могли бити наплаћени. На тај начин је прибављена имовинска корист фирмама, којима су кредити одобрени.
Највећи део новца од одобрених кредита искоришћен је за куповину акција Металс банке и Агробанке, предузећа „Будимка“ из Пожеге и „7. јул“ из Сирига, затим куповину акција на берзи, у поступцима приватизације, и за куповину некретнина на територији Србије и Црне Горе. Постоје јаке индиције, па и сумње, да су кроз Металс банку новац опрали криминални босови, попут Дарка Шарића и Антуна Станаја. Првом се суди због шверца кокаина, а другом због кријумчарења цигарета.
Октобра 2008. године Народна банке Србије именовала је принудну управу и увела принудне мере у Металс банку. Један од тадашњих принудних управника, Срђан Петровић, ухапшен је са две особе новембра прошле године, због сумње да су учествовали у прању око три и по милиона евра од продаје кокаина криминалне групе Дарка Шарића. Металс банка је 2009. променила име у Развојну банку Војводине.
ШТЕДЕЛИ ГРАЂАНИ И ПРИВРЕДА
ГУБИЦИ Агробанке, од око 300 милиона евра, настали су због лоших зајмова, које дужници нису враћали, а претходно руководство их је одобравало без одговарајућег обезбеђења. Имовина дужника, иначе, често се процењује на ирационалне вредности. Ово је и један од основних разлога пропасти Агробанке, која је кредите одобравала приказујући хипотеке вишеструко вреднијим него што то јесу.
– У условима кризе, све престаје да вреди. Тада престаје ликвидност и вредност залоге више није битна, јер нема никога да ту имовину купи – објашњава извор „Новости“ близак НБС. – Зато и постоји намера да се уведе стандард проценитеља залоге, да се не би дешавало да се кућица на периферији малог места у Србији „процени“ по цени квадрата на Теразијама.
У моменту када је Агробанци одузета дозвола за рад, у њој је штедне рачуне имало 165.367 грађана, док је 4.872 предузећа пословало преко рачуна у овој банци. Оснивајући Нову Агробанку, у НБС су истицали да су се руководили управо одбраном јавног интереса – а то је очување финансијске стабилности земље и депозита привреде и становништва.
АКЦИОНАРИ ОСТАЛИ БЕЗ ИМОВИНЕ
НОВУ Агробанку, држава је основала 26. маја ове године, сопственим капиталом, док је „стара“ остала без дозволе за рад. Акционари „старе“ Агробанке, која је сада стечају, наплатиће се из стечајне масе, као и сви други повериоци. Колико би новца, на крају, могли да добију, велико је питање пошто су последњи на реду за исплату. Знајући то, од момента формирања Нове Агробанке, једна група акционара из Европске уније, ангажовала се у јавности, захтевајући обештећење и позивајући нову владу Србије да „има историјску прилику да у наредном периоду својим деловањем демантује непоузданост и ризичност улагања у Србију“.
– Не знам ни за један случај да је држава, у сличним ситуацијама, обештетила акцонаре – каже за „Новости“ Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза инвест групе“. – Специфичност у случају Агробанке јесте што су инвеститори улагали новац у акције на основу финансијских извештаја који нису били тачни. Могуће је да акционари покрену судски спор, али би тужба морала да буде врло конкретна и да јасно указује кога сматрају кривим за свој губитак. Не заборавимо да су ови акционари до последњег дана рада старе Агробанке имали свог представника у Управном одбору, који је могао да укаже на то да се дешава нешто незаконито.
Улагање у акције неке компаније увек са собом носи ризик пада тржишне вредности. Имовина акционара Агробанке, после увођења принудне управе крајем децембра 2011. године, потпуно се урушила. Акција је на Београдској берзи вредела једва 1.500, док је крајем априла ове године пала на једва 900 динара. Поређења ради, прошле године у ово доба акција Агробанке имала је тржишну цену од 5.893 динара, док је у јеку процвата тржишта, јануара 2007. године, достизала и фантастичних 50.000 динара.
Новости
