Београд — Због актуелног проблема са млеком највише штете ће имати фармери, а груба процена стручњака је да месечни губитак износи 50 милиона евра.
Ипак, како истичу експерти, најбитније је да су млеко, као и месо и јаја на тржишту Србије безбедни и да нема опасности по здравље потрошача.
Секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Жељко Брозовић изјавио је да ће највећу штету од новонастале ситуације, нажалост, највише трпети фармери, јер су “уложили много труда да произведу здраво и квалитетно млеко”.
“Ово је штета која ником није била потребна, а која је тренутно немерљива у целом агориндустријском бизнису, али оно што је добро је да ипак пијемо исправно млеко”, истакао је Брозовић, напомињући да су оквирни губици на месечном нивоу педесетак милиона евра.
Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић рекао је да највећу директну штету од афере са млеком имају власници фарми са музним кравама и млекаре, а индиректну потрошачи.
“Највећу корист имаће увознички лоби који ће овај празан простор на тржишту млека искористити да увезе високосубвенционирано млеко и млечне прерађевине из ЕУ”, оценио је Шеварлић.
На питање да ли има информације о томе да ли се такво млеко већ увози и из којих земаља, Шеварлић је рекао да је то сада тешко рећи и “да ћемо видети чије ће се млеко појавити на рафовима”.
Шеварлић није желео да износи процене о томе колика ће бити финансијска штета, истакавши да је за то рано, јер “не знамо до када ће ово трајати”.
Тај стручњак је указао да главни проблем лежи у неусаглашености правилника о сточној храни и новог правилника о млеку и млечним прерађевинама, објаснивши да је први остао са старим стандарима који су неупоредиво толерантнији на присуство афлатоксина, а други је далеко ригорознији по том питању.
“То тешко може да се усклади док не дође и до промене правилника о сточној храни”, закључио је Шеварлић.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Драган Гламочић сложио се да ће у овој ситуацији у првом моменту највише трпети фармери и упозорио да ће, уколико се ова дешавања не зауставе на време, “трпети сви заједно”, а првенствено држава, и то економски.
“Не треба да заборавимо да је наш сточни фонд иначе угрожен, десетине година фармери одолевају овој кризи… и на крају тако исцрпљени неће моћи да издрже дуго овај период”, нагласио је Гламочић поновиши да што пре треба стабилизовати ситуацију.
Ради се о непроцењивој штети, тврди Гламочић, подсећајући да Србија има 0,3 условна грла по хектару, а европске земље два до три, што је 10 пута више. Већ смо на ивици угрожености, а уколико се ова ситуација не реши то би била катастрофа, јер се овај сектор не би никада више опоравио, рекао је Гламочић.
Он очекује да се проблем са млеком врло брзо реши, за недељу до две дана, а срж решења проблема је контрола хранива, пре свега кукуруза, увођење неких других алтернативних житарица – јечма, пшенице, бирање најбољег апсорбената микотосина….
Председница Централне асоцијације произвођача млека Војводине Сања Бугарски рекла је Тањугу да се претходних дана откуп млека обављао уообичајено, али да су јутрос добили информацију да неке млекаре, међу којима је и Сомболед, омогућавају произвођачима да испоруче само 50 одсто произведеног млека.
“Наша деца пију млеко које производимо на нашим фармама, јер знамо чиме и како хранимо своје животиње и млеко које потрошачи пију у Србији није ни за један одсто лошије од млека из европских земаља кад су у питању афлатоксини и може се слободно пити и користити”, саветовала је Бугарски.
Она је напоменула да је важећи правилник до пре две године био у складу са регулативама које су дозвољавале 0,5 јединица афлатоксина у литри млека, што је био случај и ЕУ до 2000. године.
Више од стотину произвођача млека са територије Рибарске реке упозорило је јуче да ће, уколико се обустави откуп млека, морати да смање број грла и због тога су Министарству пољопривреде упутили захтев да се хитно испита присуство афлатоксина у том производу, како би доказали да је њихово млеко исправно.
Истакавши да произвођачи више немају залихе сточне хране, сточари не могу знати има ли токсина у храни коју купују.
Танјуг
