АФЕРА САРТИД: Влаховић у тајности уговорио продају Железаре Американцима

БЕОГРАД – Бивши министар привреде и приватизације Александар Влаховић договорио је у јуну 2002. године с америчким „Ју-Ес стилом“ да се у „Сартид“ уведе стечај јер је то био једини начин да ова страна компанија купи домаћу челичану.

Све то, али и сами детаљи продаје, наведени су у мало познатом меморандуму о разумевању, који су потписали тадашњи министар Влаховић у име Владе Србије и представници „Ју-Ес стила“. Овај документ био је и строго чувана тајна, али је нешто више од месец дана после његовог потписивања Трговински суд у Београду отворио стечај над „Сартидом“ због презадужености, а већ у марту 2003. фирма је продата Американцима непосредном погодбом за само 21,3 милиона долара.

Пре меморандума „Сартид“ и „Ју-Ес стил“ потписали су 8. марта писмо о намерама и сарадњи на принципу толинг посла, што значи да су Американци обезбеђивали сировине, а „Железара“ им је плаћала у роби. Тада је Влаховић изјавио: „Да ли ће дугови бити реструктурирани у процесу приватизације или у процесу стечаја, или кроз партнерску фирму, техничко је питање на које ћемо имати одговор за два месеца од данас“.

Одговор је уследио у тајном меморандуму потписаном 6. јуна 2002.

– Постоји више опција продаје. Једина која испуњава циљеве обе стране јесте стечај „Сартида“ и зависних предузећа – пише у меморандуму до ког је Курир дошао.

У документу се наводи да није правно обавезујући, али колико је ово био озбиљан документ, говори и то што је предвиђено какве су обавезе Владе Србије и „Ју-Ес стила“. Када се прогласи стечај, Влада ће обезбедити све потребне сагласности и обавити послове да америчка фирма преузме „Сартид“, отписаће све дугове до продаје и исплатити одштету „Ју-Ес стилу“ ако буде непредвиђених плаћања. „Ју-Ес стил“ се обавезао да у року од пет година уложи 150 милиона долара, од чега половину кроз капиталну потрошњу. Американци су се обавезали да у року од три године не отпуштају раднике.

Хронологија

ПРОЦЕС ПРОДАЈЕ

– 8. март 2002 – Писмо о намерама и толинг аранжман између „Ју-Ес стила“ и „Сартида“
– 6. јун 2002 – Меморандум којим се предвиђа стечај и наводе детаљи продаје
– 30. јул 2002 – Стечај „Сартида“ због презадужености и несолвентности пред Трговинским судом у Београду
– 8. новембар 2002 – Уговор о пословно-техничкој сарадњи „Ју-Ес стила“ и „Сартида“
– 2. децембар 2002 – Економски институт доставља процену вредности „Сартида“ од 57,6 милиона долара
– 28. март 2003 – Стечајни управник даје предлог да се „Сартид“ прода непосредно „Ју-Ес стилу“ за 21,3 милиона долара
– 31. март 2003 – Склопљен је уговор о продаји „Сартида“ и шест зависних предузећа

Чињенице

СУМЊИВЕ ПРОВИЗИЈЕ

– Питсбург пост-газета објавио је 2004. да је „Сартид“ купљен за 33 милиона долара, од чега 23 милиона у готовини, шест за провизије и четири милиона за раднике
– Савет за борбу против корупције у мају 2004. објавио је извештај о „Сартиду“, у коме се изражава сумња да је ова продаја класичан случају корупције у коју су укључени највиши органи извршне и судске власти који су омогућили једној страној фирми да стекне привилегован положај и тиме оствари велику противправну добит
– Савет наводи да је договор министра Влаховића с привилегованим купцем, који је добио потврду целе Владе, штетан за државу због ниске цене
– У фебруару 2008. поднет је захтев за спровођење истраге против седморо лица
– Године 2009. тужилаштво је покренуло истрагу
– У децембру 2013. поднете су четири кривичне пријаве – против Немање Колесара, Горана Кљајевића, Бранислава Игњатовића и Душана Марчића

ЋУТАЊЕ ЈЕ ЗЛАТО

Александар Влаховић јуче није имао коментар на меморандум који је потписао. Он је, иначе, више пута изјављивао да ни он ни Влада нису имали ништа с продајом:

– Влада није надлежна за поништавање продаје смедеревског концерна, све жалбе и иницијативе треба упутити Трговинском суду и стечајном управнику који је водио поступак. Тражити од Владе да се поништи стечајни поступак, значи да се фактички тражи нарушавање независности судова и нарушавање вођења стечајног поступка.

Аутор: Владимир Спасић, Курир

Фото: Александар Јовановић