АФЕРА У ВОЈСЦИ СРБИЈЕ: Ојадили војни буџет

Представа око набавке система веза за Војску Србије траје шест година, тачније од краја 2007. године. О „случају“ се причало у војним кулоарима али се и периодично писало у штампи. Да иронија буде већа, први гласно о свему проговорио је начелник Генералштаба из тог времена генерал Здравко Понош који је (по процедуралној дужности) 20. 12. 2007. потписао Решење (пов.бр. 11956-4) о увођењу лоше телекомуникационе опреме „Талеса“ у наоружање и војну опрему ВС. Он је у јесен 2008. узбунио јавност речима:

– Буџетом Министарства одбране управља се „неекономично и нестручно“, а финансијска одрживост система је „крајње спорна“, на „олаком игнорисању курсних разлика изгубљено је 400 милиона динара“ у 2008. години.

Наставак приче имао је предвидив крај. На захтев првог човека војске сазван је Савет за националну безбедност 25. децембра 2008, а пошто је седница завршена Понош је на скупштинским степеницама био мало „отворенији“:

– Нисам у личном рату са министром одбране Шутановцем, али Војска није страначки подмладак у коме се доказују „несвршени студенти“. Генерал Понош је тада одбацио критике да је његов наступ у јавности „побуна“ у Војсци Србије. А шта је генерал тачно мислио када је говорио о штети нанетој буџету од око 400 милиона динара у 2008, утврдио је Државни ревизор извештајем о пословању МО из јуна 2009. Чудно је да се тај извештај у јавности појавио три године касније, 2012. Извештај ревизора из јуна 2009. показује да је приликом набавке мобилног система радио-релејних веза преко „Југохемије“ а. д. буџет Србије управо на курсним разликама оштећен за 12.745.230,23 динара приликом једног плаћања, а 259.331.786,08 динара приликом другог плаћања.

Наиме, Министарство одбране и посредник (комисионар) „Југохемија“ су крајем 2007. године уговорили увоз опреме мобилног система радио-релејних веза израелске фирме „Тадиран Цоммуницатионс“ и то по цени од 36.946.964,23 америчких долара. Министарство одбране је 25. децембра 2007. платило аванс од 25 одсто вредности уговора, односно 6.610.129 долара, и то у 17.52, када је новац пренет Комерцијалној банци. Пошто је радно време банке тада већ било истекло, а плаћање је извршено у динарској валути, куповина девиза на међубанкарском тржишту је обављена тек наредног дана и то по текућем курсу, уместо по продајном курсу Народне банке Србије на дан плаћања, како је то уговором било предвиђено. „Због тога је настала курсна разлика од 12.745.230,23 динара коју је Министарство одбране платило 28.12.2007. године“, наводе интерни ревизори Министарства финансија у свом извештају. Следећа „игранка“ између Министарства одбране и „Југохемије“ приређена је девет месеци касније када је овој фирми уплаћен (бескаматни?) аванс за наставак реализације посла са „Тадираном“. По пријему пара испоставило се да „Југохемија“ није могла да заврши посао јер није обезбедила све потребне папире. Министарство је од НБС (1.10.2008) затражило повраћај претходно уплаћених 941,4 милиона динара, а месец дана касније (29. 10. 2008) исто Министарство је издало налог за ново плаћање, а на девизни рачун код НБС и овог пута је извршен пренос 1,2 милијарде динара због раста курса. У извештају се не наводи да ли је Министарство одбране покушало да од „Југохемије“ а. д. надокнади штету која је настала очигледном кривицом те компаније. Извештај ревизора из 2009. је прилично узнемирио челне људе у Министарству одбране.

Следеће 2010. министар Шутановац у мају формира комисију од четири пуковника, потпуковника и још четири члана да изврше „Редовну и делимичну(?) инспекцију финансијског пословања Управе за снабдевање“. На тапету у тачки 3. контролисане су набавке по уговорима из 2007, 2008, 2009. и 2010. Сажето речено: можда је у неким стварима око набавки министар, ипак, био доведен у заблуду.

ДОБРА И ЛОША ВЕСТ

ПОСЛЕ извештаја Инспектората одбране из јуна 2010. године, причају људи упознати са догађањима из тог времена, у јулу исте године Илија Пилиповић, помоћник министра одбране за материјалне ресурсе, је мимо сваког плана (годишњег, месечног, седмичног) повео у Француску, о трошку „Талеса“, деветочлану делегацију најзначајнијих људи из Војске задужених за технику и технологију на Сајам науружања „Еуросатори“. У трупи су се понадали да је на помолу разрешење питања око технике „Талеса“, „која искаче“ из система, међутим када се делагација вратила испоставило се да је њихов успех био само „половичан“. Лоша вест је гласила да од побољшања купљеног система нема ништа, док је добра била да делегација није успела да склопи никакав нови посао.

Новости