Агенција Франс прес у репортажи о нерешеном питању пречишћавања отпадних вода у Србији пише о загађивању Дунава, друге по дужини европске реке, и несметаном испуштањима отпадних вода у њега.
“Недалеко од историјског срца Београда отварају се ограде да пропусте камион цистерну који иде до величанствене реке Дунав где испразни свој товар отпадних вода”, пише агенција у чланку под насловом “У Србији, Дунав није тако плав”.
Агенција указује да се не ради овде о тајној операцији, већ пре о нечему о чему нико не жели да прича, указујући да је Београд једина европска престоница која пушта своје нефилтриране отпадне воде у другу најдужу реку на континенту.
Одвратан смрад излази из браон воде пуне фекалија која се пушта у реку, што је светлосне године удаљено од плаветнила које је инспирисало “На лепом плавом Дунаву” аустријског композитора Јохана Штрауса, пише Франс прес.
Рибари који живе од Дунава и Саве које чине спектакуларно ушће код старе београдске тврђаве називају та дневна испуштања “катастрофалним”.
– Плаче ми се, а цео свет баш брига – рекао је за Франс прес Драгољуб Ристић, 59-годишњи рибар.
Око трећина од 1,6 милиона становника главног града Србије није повезана за канализацију и ослањају се на септичке јаме, чији садржај се избацује директно у реке, наводи агенција.
Али и прљава вода оних који су повезани за канализациони систем завршава на истом месту преко пражњења канализације, додаје Франс прес.
Агенција наводи да српска министарка за инфраструктуру Зорана Михајловић процењује да се 190 милиона кубних метара отпадних вода, односно 60.000 олимпијских базена, испусти сваке године у београдске водотокове.
– Ни један други велики европски град не чини такав злочин против својих река – рекао је Горан Весић, заменик градоначелника Београда који тражи прави систем за обраду отпадних вода, наводи агенција.
Франс прес подсећа да је извор Дунава у Немачкој, да он тече ка истоку 2.850 километара преко још девет земаља и завршава у Црном мору.
У 2019. години аустријски научници указали су на “критичне” нивое фекалне бактерије е-коли у српском делу Дунава, што је према локалним стручњацима знак великог органског загађења.
Својом снагом и величином Дунав успева да се “самопрочисти” релативно добро од органског отпада. Већи део године бактериолошке честице не достижу критични ниво од 500 микрограма по милилитру, рекао је Божо Далмација, професор хемије који води истраживања о квалитету вода у Србији.
Међутим, како указује Франс прес, они који проводе свој живот на Дунаву кажу да су констатовали погоршање, акумулацију супстанци која смањује дубину воде.
Према рибарима врста риба се променила са смањењем врста које се сматрају племенитим и порастом оних које конзумирају распадне отпадне твари као што је сом.
– Убили смо све наше реке, убићемо и ову. Дунав је врло јака река и врло снажна која управља (загађењем), али не може то да ради у недоглед – рекао је Младен Јовић, 59-огодишњи рибар.
Франс прес указује да је Србија кандидат за улазак у ЕУ и да се нада уласку 2025, а да њен учинак у еколошкој сфери преставља препреку, да је земљи потребно пет милијарди евра инвестиција да изгради инфраструктуру која би боље поштовала природу.
Србија наводи да је немогуће да обезбеди ту суму у таквом року и тражи прелазни период од 11 година после учлањења да би се прилагодила.
Божо Далмација каже за Франс прес да Србија то не може да уради за пет година, и да већ касни.
Kрајем јула председник Александар Вучић најавио је да ће 70 српских општина бити опремљено системима за пречишћавање отпадних вода, док професор Далмација оцењује да то не може да се уради са садашњим буџетом и пита се да ли Вучић има неке друге информације.
Сличне најаве стижу и са других страна, наводи Франс прес. Заменик градоначелника Београда обећао је пре пет година да ће систем пречишћавања отпадних вода у Београду бити завршен 2020, а онда је померио тај рок на 2025, да би недавно изавио да ће проблем бити решен 2029.
Београдске власти су у јануару потписале споразум са кинеском фирмом ЦМЕЦ за изградњу фабрике за пречишћавање воде, али се још чека на почетак градње пошто Србија још није издвојила средства за пројект, подсећа још Франс прес.
бета, Директно.рс
