За седам агенција које су на списку за укидање у ребалансу буџета планиранo 10,6 милијарди динара
Чак и када посланици буду укинули свега седам државних агенција, колико је предвиђено пакетом закона који се тренутно налази у парламенту, порески обвезници ће наставити да финансирају њихов рад. Ребалансом буџета, како показује наша рачуница, предвиђено је више од 10,76 милијарди динара за њихово функционисање. При том, неке од агенција које су на списку за укидање добијаће средства из два извора. Тако ће Фонд за заштиту животне средине и Агенција за хемикалије добијати паре и са раздела Министарства енергетике и са раздела Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања.
На списку за одстрел су Национална туристичка развојна агенција, Управа за игре на срећу, Девизни инспекторат, Агенција за заштиту од јонизујућих зрачења, Фонд за заштиту животне средине, Агенција за енергетску ефикасност и Агенција за хемикалије. Могуће је да ова листа буде и краћа, јер постоје притисци да неке од поменутих институција остану у животу. Како може да се чује, реч је о Агенцији за заштиту од јонизујућих зрачења чије се припајање Нуклеарним објектима Србије још преиспитује.
Ипак, ребалансом буџета су првобитно планирана средства смањена чак три пута. Међутим, измењен и допуњен буџет оставља могућност и да се Агенцији за заштиту од јонизујућих зрачења одобри додатни новац за финансирање. Јер, како пише у ребалансу, „коришћење средстава одредиће се посебним актом владе”.
Највише новца ребалансом предвиђено је за Фонд за заштиту животне средине (чак 10 милијарди динара) око чијег укидања се ових дана повела полемика у јавности. На списку за укидање је и Национална туристичка развојна агенција, за чије даље финансирање у ребалансу нисмо пронашли средства. Агенција за енергетску ефикасност добила је за око милион динара мање у односу на првобитни буџет, док је Агенција за хемикалије ускраћена за око 25 милиона динара у односу на први буџетски план.
Од громогласно најављене сече агенција на крају је књига спала на свега седам слова. По формирању владе, било је договорено да надлежна министарства, пре него што извршна власт усвоји ребаланс буџета, Министарству финансија доставе списак агенција за укидање. Према нашим сазнањима ту обавезу су испунила само два министра: Млађан Динкић, министар финансија и Зорана Михајловић, министарка енергетике. Њихове колеге су на седници владе обећали да ће то учинити у наредном периоду.
И на крају значи ли то да у пракси неће бити готово никакве разлике између запосленог у Управи за игре на срећу, која ће бити укинута и неке агенције која ће наставити да постоји? Јер, и један и други неће изгубити посао, јер су државни званичници обећали да нема отпуштања све док криза траје. Практично, запосленима ће бити свеједно да ли се институција у којој раде зове, на пример Министарство финансија или агенција. Такође, и за једне и за друге важиће закон о ограничењу плата запослених у јавном сектору на највише 162.000 динара, тако да ће се по том основу, исте уштеде остварити и у оним агенцијама које се укидају и у оним које настављају да постоје.
Где је суштинска уштеда код укидања агенција, ако ће њихови запослени задржати посао а самим тим ће остати трошкови плате и пословања?
Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, оценио је недавно да очекује да ће се укидањем појединих агенција уштедети на ограничењу плата и на закупнинама пословног простора. Али, ако министарства наставе да раде исте послове као агенције, онда уштеда нема, закључио је Вучковић. Могуће је да ће се уштеде остварити укидањем посебног рачуноводства и исто таквог уговарања јавних набавки.
Међутим, чак и да чланови владајуће коалиције испуне своје предизборно обећање и значајно смање број државних агенција, уштеда би била од 120 до 150 милиона евра, што из угла величине минуса у каси (више од две милијарде евра) и није нека импозантна цифра. На то указује извештај Фискалног савета и то још од пре неколико месеци.
Још једна уштеда, чини се, односи се на укидање сопствених прихода, а она важи за све агенције. Наиме, значајан број од укупно 160 различитих институција ове врсте остваривало је сопствене приходе продајом робе, пружањем услуга и наплатом такса, накнада за издавање лиценци, дозвола и сагласности. Ове године они су се процењивали на око 100 милијарди динара, односно мање од милијарду евра. Изменама Закона о буџетском систему онемогућује се да било ко, осим Министарства финансија, наплаћује овакве парафискалне намете, а сопствени приходи улазиће у буџет републике. Одатле ће, баш као и сви буџетски корисници и ове агенције добијати одређена средства. По том основу, Министарство финансија очекује уштеду од око 10 милијарди динара.
Политика
