Београд — У пољопривреди и пратећим делатностима могло би да се ангажује око 100.000 радника, изјавио је председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић.

Према његовим речима, пољопривреда може да буде једна од области за повећање продуктивнијег и регионално равномернијег запошљавања у Србији.

Услов за коришћење тих потенцијала јесте формирање прерадних центара за пољопривредне производе, ревитализација задружног сектора, као и рационалније коришћење државног пољопривредног земљишта, казао је Шеварлић.

“Ако бисмо у већ обезбеђеним подручјима за такозване индустријске зоне, направили 30-ак центара за откуп, дораду, прераду и пласман пољопривредно-прехрамбених производа, пре свега воћа и поврћа, добили бисмо вишестуке ефекте, навео је Шеварлић”, уочи предстојећег 13. Економског самита Србије.

То би, сматра он, значило успостављање новог модела јавно-приватног партнерства, као и прераду пољопривредних производа који сада махом остају неискоришћени.

Шеварлић, који ће на Самиту бити учесник панела на тему незапослености, објаснио је да се то односи на 20 до 50 одсто треће класе производа који на породичним газдинствима због малог појединачног обима производње углавном пропадају, изузев минорног дела који се прерађује за потребе потрошње чланова домаћиснтва.

Та роба би могла да се обједини и преради, и на тај начин повећа вредност пољопривредне производње за 20 или више процената на нивоу Србије, навео је Шеварлић.

“Ако би у тим центрима било ангажовано просечно годишње око 100 радника, то значи да бисмо запослили 3.000 радника који би обезбедили социјалну егзистенцију и одрживост десетак хиљада чланова домаћинстава”, казао је Шеварлић.

Треба ревитализовати и задружни сектор који је потпуно девастиран, и неоправдано запостављен, тврди он.

“Ми бисмо у Републици Србији могли да ангажујемо бар 700 до 1.000, од укупно 2.500 незапослених агронома који би обезбедили далеко бољу организованост породичних пољопривредних газдинстава”, нагласио је Шеварлић.

Нова радна места крију се, по његовом мишљењу, и у ресурсу којим Србија нерационално газдује – у бољем коришћењу око 320.000 хектара државног земљишта које се издаје годинама у закуп.

Танјуг