Београд — Домаћи аграр је у ћорсокаку и добро је што је Министарство пољопривреде то схватило, али још увек нису утврђени најбољи начини да се проблеми реше.
Како је оценио саветник председника ПКС Војислав Станковић на скали од један до пет, за тромесечни рад Министарство пољопривреде је заслужило оцену четири. Станковић је додао да је оцена блага, пре свега због тешких последица суше и наслеђених дуговања, али и широко постављених мера аграрне политике које је било тешко испунити.
Као добре потезе новог Министарства пољопривреде истакао је, поред осталог, повећање премија за млеко са пет на седам динара по литру, као и повећање подстицаја за тов говеда и свиња, али је додао да подстицаји у будућности морају бити много селективнији.
“Не могу се мере подстицаја широко примењивати, јер су онда ефекти мали”, навео је он.
Станковић мисли и да предвидјени аграрни буџет за наредну годину, иако повећан на четири одсто укупног буџета земље, неће моћи да покрије све најављене обавезе које произилазе из закона о дугорочним подстицајима у пољопривреди и руралом развоју, који би требало да се усвоји до краја године.
“Из овога нацрта закона се не види конзистентан и дугорочнији систем у развоју пољопривреде”, казао је он.
Станковић сматра да би пре прављења дугорочне стратегије пољопривредне политике, која се такодје најављује, Министарство пољопривреде требало да направи стабилизациони програм санације домаћег аграра за ову и наредну годину како би се ублажиле последице суше.
“Требало би сачекати и резултате пописа да би се видело са чиме располаже Србија у пољопривредној производњи”, додао је он и упозорио да би у изради пољопривредне стратегије требало да учествују и агроекономисти који боље схватају ситуацију у којој је домаћи аграр од пољопривредних стручњака.
Према његовим речима, Министраство пољопривреде има обавезу да уреди домаће тржиште пољопривредно-прехрамбених производа, да би се у што већој мери превазишло одсуство праве конкуренције и неуредјеног тржишта откупа пољопривредних производа .
“На тржишту је присутан велики број посредника што у значајној мери отежава ситуацијују и чини пољиопривреду Србије неконкурентном, а посебно су на удару примарна производња и потрошачи, због чега се јављају деформације и то кроз високе цене, често веће него на светском тржишту”, рекао је Станковић.
Он је истакао да мора да се изврши промена постојеће, поремећене структуре пољопривреде, у којој предност мора да добије производња са већом додатом вредношћу, пре свега у сточарству, воћарству и повртарству.
“До сада понуђеним мерама то не може да се уради”, рекао је он и додао да се најпре мора мислити на повећање извоза.
Представник ПКС сматра да би главни правци развоја пољопривреде требало да буду обезбедјење прехрамбене сигурности, повећање конкурентности и извоз аграрних производа, али и изградњу и развој институција и механизма тржишног привредивања у агробизнису.
Станковић сматра да је нужна и економска заштита тржишно оријентисаних производјача, примена медјународних стандарда квалитета и уважавање принципа одрживог развоја, као и брже и свеобухватније укључивање у регионалне и европске интеграционе процесе.
БЕТА
