Београд — Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић оценио је да аграрни буџет ни ове године не износи пет одсто укупног државног буџета.
А толико је Србија по закону дужна да издваја у аграрни фонд.
Шевралић је Тањугу рекао да није тачно да 45,4 милијарде динара буџета Министарства пољопривреде, чини 5,65 одсто буџета, већ да је то око 4,15 одсто.
Како је нагласио, аграрни буџет није исто што буџет Министарства пољопривреде, већ чини само један његов део.
“Чак и да буџет Министарства пољопривреде представља исту суму као и аграрни буџет, то није пет одсто, колико је Србија по закону је дужна да издваја у аграрни фонд”, каже Шеварлић.
Према његовој рачуници, пољопривредници су у овој години закинути за 13,4 милијарде динара, или за 32,4 одсто укупних средстава издвојених ове године за аграрни буџет. Шеварлић је оценио и да је непримерено да се и даље наставља политика којом се свим власницима или носиоцима регистрованих пољопривредних газдинстава даје исти износ субвенција од 12.000 динара по хектару, јер је земљиште различитог квалитета због природних услова.
Објаснио је да у науци о земљишту, постоји однос коефицијената један за прву класу, а четири за последњу осму класу.
“Уколико су субвенције 12.000 динара за прву класу, за осму класу треба да буду 48.000 динара или ако су 12.000 динара за последњу најмање квалитетну категорију земљиште, скелетних земљи на пример у брдско планинском подручју 12.000 динара по хектару, онда за најквалитетнији војвођански чернозем субвенције треба да износе свега 3.000 динара по хектару”, оценио је професор Пољопривредног факултета.
Шеварлић сматра и да је непримерено да се закупцима око 300. 000 хектара земљиста у државној својини даје субвенција у износу од 12. 000 динара по хектару, иако практично на тај начин повећавају економичност пословања, површину, обим производње и смањују трошкове по јединици површине.
То земљиште, како оцењује, није доступно свима по истим условима, односно фаворизују се само регистрована пољопривредна газдинства у одређеним подручјима, где постоји већа површина државног пољопривредног земљишта која се издају у закуп.
Танјуг
