Агресивне претње Европске уније Србији!

Маске су коначно пале: Наступ комесара Европске уније у Београду оставља мало недоумица у погледу геостратешке димензије украјинског конфликта, увод је у коментар на немачком интернет порталу Инфо-коп.
Официјелно је ЕУ захтевала од Србије да се придружи санкцијама против Русије. Кратко пре тога, канцеларка Ангела Меркел је као гласноговорник политике ЕУ изразила забринутост да би Русија своју експанзионистичку политику, коју је дословце означила као хегемонистичку, могла да прошири на Молдавију или на Балкан. Убрзо је уследио и званични Брисел.

Улога Немачке

Немачка наступа као светска, која би да друге независне и суверене државе присили на одређено понашање и поступке. “Притом се позива на све могуће, а тек у крајњој нужди се позива и на међународно право. Берлин не остварује своју позицију атрактивношћу, већ прети санкцијама, ако треба чак и војним, закључује коментатор Инфо-копа.
– Потпуно у стилу неуспешне политике притисака, сада се од Србије тражи да учествује у санкцијама. Зашто би у случају Србије то успело, која у погледу националног јединства, историјске традиције и жеље за независношћу представља сасвим други квалитет у односу на Украјину, остаје питање о којем европске дипломате навикле на успех – не размишљају, пита се коментатор.

Он сматра дипломатски неприхватљивим да се земљи, која жели добровољно да постане чланица Уније, прописује агресиван акт против треће земље. Притом се не ради о наводним руским аспирацијама него о сопственим економским интересима.

Унија и амерички Биг Ојл желе да спрече изградњу Јужног тока, јер он угрожава амерички монопол на Балкану, који са своје стране војно осигурава европска тржишта на том простору.

“Нови квалитет је, сматра аутор, да немачка канцеларка тако отворено игра геостратешке карте. Интересантно питање које се поставља је, међутим, шта ће се десити ако Србија не попусти притисцима ЕУ? Поред претњи да неће бити примљена у ЕУ, шта ће уследити као следећа репресија? Поновно бомбардовање Београда, као што се већ десило као последица конфликта на Косову? Који злочини оних који се не повинују овога пута ће се медијски чаробно извући из шешира? Након што је пропагандна машинерија добро подмазана, изгледа да је жеђ за више политичког резона стављена изван снаге.
Бојазан да се у случају Украјине не ради о дипломатској грешци и спољнополитичком удесу, већ да се уочава карактер добро развијеног политичког програма, потврђује се овим кораком као тужна реалност на Балкану”, оцењује коментатор.

Б. Божин – Вести