Београд — Банкрот Агробанке и пребацивање депозита њених клијената у Поштанску штедионицу требало је да буде безболан процес који ће заштитити све од губитка новца.
Међутим, за многе је банкрот Агробанке значио управо супротно, пише Данас.
Оне фирме које су за своје послове легално тражиле гаранције Агробанке и за тај посао јој плаћале стандардну надокнаду остале су и без тог новца, и без гаранције које више ништа не вреде.
Међутим, оно што је још горе, остали су и без огромних депозита које је Агробанка захтевала и добијала од многих регуларних клијената, како би пристала да им одобри гаранцију.
Према одређеним, рачуницама, има чак 96 милиона динара оваквих наменских депозита који никада неће бити враћени њиховим власницима.
Само у једном од таквих случајева, Агробанка је задржала 2,5 милиона динара шпедитерске фирме којој је одобрила гаранцију и које сада одбија да врати. Клијент је, још док није било познато да је Агробанка доведена до саме пропасти, од те банке тражио гаранцију на износ од пет милиона динара, за шта је банци платио регуларну надокнаду од два одсто, односно 100.000 динара.
Али, банка је, да би пристала да одобри гаранцију, тражила од шпедитерске фирме да положи наменски и депозит од 2,5 милиона динара “као обезбеђење да ће фирма пословати по закону, односно да ће редовно плаћати царине и друге дажбине“. Фирма, у којој због покренутог судског поступка не желе јавно да говоре о овој ствари, ставља тражени новац на рачун и добија гаранцију.
Проблем је настао када је недавно фирма тражила од Агробанке затварање гаранције и сходно томе, својих 2,5 милиона динара назад. Уместо новца, од стечајног управника стиже порука да “стану у ред“ и да се у судском поступку наплате из стечајне масе, што у пракси значи највероватније никад.
С друге стране, држава гарантује за све депозите грађана, предузетника и малих и средњих предузећа до 50.000 евра, што значи да би по том основу компанија требало да може да се намири из државних средстава, а пошто је приликом гашења Агробанке њене депоненте преузела Поштанска штедионица, за очекивати је било да овакве ситуације у којима пропала банка просто задржава нечији новац, неће искрсавати. Очигледно је да у брзини у којој је читава трансакција брисања Агробанке извршена, овакви случајеви нису узети у обзир.
Данас
