Агрокор опасно прети Србији

Уколико се не опорави, Агрокор би са собом могао да повуче и поједина српска предузећа.

Пословна неприлика која је повезала земље региона могла би да се заврши и продајом одређених фирми, а потавља се питање судбине Агрокорових фирми у Србији, односно више од 11.000 запослених.

Заправо, дилема је само да ли би се српске фирме продавале са дуговима, или би купци причекали евентуално реструктурисање и отпис.

Агрокорово присуство у Србији није мало. У фирмама, међу којима су и неки од највећих трговинских ланаца – Рода, Идеа и Меркатор, затим Дијамант, Фриком, Кикиндски млин, МГ Мивела, ради око 11.000 људи.

Закон за Тодорића?

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да циљ Закона о системским компанијама није спасавање власника Агрокора Ивице Тодорића, већ хрватске економије.

– Није реч о закону који служи за спасавање било кога, па ни власника Агрокора Ивице Тодорића, већ о закону чији је темељни циљ заштита хрватске привреде и финансијског система – рекао је Пленковић.

Већина њих, према билансима, не стоји лоше, подсећа економски аналитичар Милан Ковачевић. На пример 2015. Фриком је завршио са 11,8 милиона евра профита, а трговине са три милиона.

– Фриком има фину позицију са својим производима на тржишту. Дијамант је добра марка под условом да је добра управа и једно и друго предузеће у области индустрије треба да буде успешно. Трећи део је трговина која је прилично парче у Београду, па и у неким другим деловима Србије – каже Ковачевић.

Уредница магазина “Нова економија” Биљана Степановић додаје и да билансима треба приступити опрезно и да је тешко са стране знати каква је стварна ситуација у фирмама.

– Ако су, на пример, Фриком и Дијамант велики део своје производње пласирали унутар Агрокора, онда и њихова потраживања која исказују се такође односе на предузећа унутар Агрокора, и опет је питање како ће то да наплате – наводи Степановић.

У Хрватској је питање Агрокора представљено као судбинско и за читаву привреду.

Љ. Ивановић – Вести