Београд — Око 20,8 одсто становништва у Србији је незапослено, а најављене суштинске реформе у јавном сектору, довешће у следећој години до раста незапослености.
То су резултати анкете Републичког завода за статистику (РЗС) на узорку од 10.000 домаћинстава, док је претходно анкетирање у октобру, показало да има 20,1 незапослених, саопштио је Институт за тржишна истраживања (ИЗИТ).
Најмање незапослених је у београдском региону, 18 одсто, а највише у јужној и источној Србијим 23,5 одсто.
У региону Шумадије и западне Србије бележи се раст незапослености са 18,6 одсто у октобру прошле године, на 20,5 одсто у првом тромесечју 2014, док се једино у Војводини региструје позитивни помак са 23,1 на 21,2 одсто.
ИЗИТ оцењује као забрињавајуће то што је стопа незапослености највећа код младих од 15 до 24 године, око 51,8 одсто, што је 2,7 одсто више него у октобру прошле године.
У региону Јужне и Источне Србије је највише младих који су незапослени, око 58,6 одсто, а најмање младих незапослних је на подручју Београда, око 43,5 одсто.
ИЗИТ наводи да је то још један од разлога због кога становништво из централних и јужних делова Србије мигрира ка Београду, али и изван земље, што додатно осиромашује друге регионе у Србији.
Од укупно 613.787 незапослених, око 75 одсто тражи посао дуже од годину дана, а око 17 одсто тражи посао дуже од шест година, чиме дугорочна стопа незапослености износи 13,9 одсто, подаци су ИЗИТ-а.
Наводи се да ће најављене реформе у јавном сектору, попут рационализације државне управе, решавања проблема предузећа у реструктурирању и приватизације неких јавних предузећа, довести током ове године, а посебно током следеће, до раста незапослености, односно “откривања реалне стопе запослености”.
Просечне нето зараде у Србији у марту износиле су 43.452 динара. Највећа плата забележена је у региону Београда 54.850, а најнижа у региону Шумадије и Западне Србије 36.360 динара.
Бета
