Ајде ти Суљо мало проштај до Анкаре и одмори јер је Србима тебе и теби сличних пун ку*ац!

БОШЊАЧКО национално веће на челу са Сулејманом Угљанином формално је затражило да Санџак добије статус територијалне аутономије у Србији у складу с нелегалним референдумом који је организован у тој области 1991, сазнају “Новости”.

То је само један од антиуставних предлога које је БНВ званично упутио 4. новембра Министарству правде Србије. Њихова “листа услова” представља одговор БНВ на Нацрт акционог плана који је припремио Београд за преговарачко поглавље 23 са ЕУ, које се односи на националне мањине.

Конкретно, у документу у који смо имали увид, Угљанинови траже и да у оквиру преговора са Бриселом, Бошњаци али и Хрвати добију и уставно-правни статус народа, који им је, како објашњавају, одузет распадом СФРЈ. У вези са аутономијом, БНВ предлаже регионални систем уређења Србије, али тако да се уведе средњи ниво власти који би био гарант права мањинских народа на политичку егзистенцију.

ТЕМЕЉИ ЗА ДРЖАВУ

УГЉАНИН је недавно, на свечаности поводом обележавања “Дана самоопредељења”, позвао на формирање “државе Санџак”: – На референдуму је постављен чврст темељ на којем млади треба да граде стабилност и аутономију у којој ће Бошњаци и други народи живети срећно и нико их неће газити. Са сјеничком декларацијом из 1917, одлукама ЗАВНОС-а из 1943. и референдумом из 1991. имате сва документа и право на државу Санџак. Правите је и ми ћемо вам помоћи! – поручио је Угљанин присутним младим Бошњацима.

Тај ниво власти, према њиховом мишљењу, уврстио би сва права у складу са исказаним опредељењима, захтевима и тежњама мањина, укључујући и управљање имовином и природним ресурсима.

Угљанинов БНВ, даље, дефинише аутономију Санџака као “обновљену”, а прецизира да је то “мултиетничка регија, у којој традиционално и у већини живе Бошњаци”. Ту аутономију, по бошњачком документу, чине општине Нови Пазар, Пријепоље, Сјеница, Тутин, Нова Варош и Прибој.

Аутономија би била формирана у складу са, како кажу, “исказаном вољом грађана Санџака на референдуму од 25. до 27. октобра 1991. године, што укључује и њено одрживо финансирање”.

У мору захтева за јачање мањинских, али и политичких права, БНВ тражи и да се расветле “злочини над Бошњацима Санџака учињени од стране припадника државних органа СРЈ и Србије током деведесетих година прошлог века”.

Посебно издвајају случајеве у Буковици, Кукуровићима, Штрпцима, Сјеверину, као и, како наводе, “покушај убиства лидера СДА БНВ Сулејмана Угљанина из 2009. године”.

Такође, БНВ тражи од Београда да у преговоре са ЕУ укључи и усвајање “резолуције о геноциду у Сребреници”, у складу са предлогом посланичке групе СДА – ПДД у Скупштини Србије.

Угљанинови предлажу и низ промена у образовном систему и промене наставних планова и програма за националне мањине. Њихова идеја је и да се медији који су важни за мањине, изузму из процеса приватизације

РЕФЕРЕНДУМ

НА ИЛЕГАЛНОМ референдуму 1991, који је добио подршку већине Бошњака, питање је гласило: “Да ли сте за потпунu политичку и територијалну аутономију Санџака, с правом прикључења некој од република СФРЈ?”
Члан Бошњачког националног већа Есад Џуџо каже за “Новости” да је државна радна група за израду Акционог плана све ове предлоге БНВ избрисала и није хтела о њима ни да расправља. На наше питање да ли су њихови захтеви противуставни, он одговара:

Они су по свим европским стандардима. Тражимо да се о њима расправља. Ионако се у свим извештајима ЕК о нашој земљи као прва препорука ставља да Устав треба да се мења.

ОВО НИЈЕ ТЕМА

НА ПИТАЊЕ “Новости” Министарству државне управе и локалне самоуправе да прокоментаришу захтеве Бошњака, државни секретар Иван Бошњак нам је рекао:

– Ово питање није тема овог Акционог плана. У ширем контексту оно јесте делимично питање положаја мањина, али пре свега децентрализације којом ће се Министарство бавити 2016

Новости