Ајмо, Србијо, гласај: Ко ће да носи мртву породицу на души?

Вест да је трочлана породица у Београду пронађена мртва и да је разлог њихове смрти глад – представља врх леденог брега ове политичке утопије зване држава Србија.

Мислите да је овај случај усамљен? Питате се колико таквих породица има у Србији? Рећи ћу вам, а да не наводим тачне бројке: много… И бојим се да ћемо за њих тек да чујемо. А бојим се да за многе никад нећемо ни сазнати.

Не улазећи уопште у то ко је ова породица, а кажу да је реч о старијем брачном пару и њиховом нервно оболелом сину, верујем да је реч о три људска живота који су могли да буду сачувани да је неко (било ко!) упозорио надлежне, да су ти надлежни радили свој посао и да се за 20 година, колико медији јављају да је прошло од како им је неко ушао на врата, могло помоћи тој породици.

Не, држави Србији и свим њеним службама сада (али и одувек) много је битније да распише ванредне изборе, да народ покаже поверење владајућој гарнитури, па да они “легално и легитимно” наставе да нас изгладњују до смрти…

Стварно, људи, много је битније да се на сваке две године расписују избори који коштају на милионе динара и да се после избора кука како у државној каси нема довољно новца да се издвоји за социјална давања…

Немојте да вас лажу: докле год политика буде испред социјале, у Србији ће народ испаштати. И умирати од глади.

Али ће, што је још интересантније, гласати. Излазити на изборе. Јести ботовске сендвиче и банане и парадирати на предизборним скуповима.

И пре ће у беди и сиромаштву дићи руку на себе него да овима, што се сликају и уверавају нас да су ови избори неопходни Србији, кажу да те паре што ће себи да ставе у џеп баце гладном народу из аутобуса и џипова којима иду на кампање… И да се надају да у наредном периоду ниједна породица неће умрети од глади јер превише тога наши политичари већ носе на својим душама. Ако је икоме за утеху, ваљда ће то тамо “горе” стићи једног дана за наплату… само не у парама…

А. Нинков – Вестионлине