Академици, заслужни уметници и спортисти поштеђени смањења пензија

 „У Србији су заштићене неке врсте птица и животиња, али пензионери нису”. Овим речима је читатељка „Политике” негодовала због мера фискалне консолидације, које укључују и смањење пензија. Изгледа да није била у праву, јер, ипак, постоје пензионери који су заштићени. При том не мислимо на оне са чеком мањим од 25.000 динара, већ на кориснике националних пензија и оне који примају академске додатке.

Зашто је око 400 пензионера из културе и уметности и још неколико стотина из спорта недодирљиво, прва је јавно питала Мирјана Радошевић, пензионисани новинар „Политике”. Она наводи пример Мирослава Илића, који је корисник националне пензије, а истовремено из црвене фотеље на Tелевизији Пинк оцењује учеснике музичког шоу програма. Корисница националне пензије је и Лепа Лукић, која је новац, такође, зарађивала учествујући у ријалити програму. Можда јавност највише иритирају естрадни уметници, који иначе, добро зарађују, али међу корисницима националних пензија има и глумаца, редитеља, писаца, сликара, спортиста. Највише прашине у јавности подигло се око националне пензије Мериме Његомир, Микија Јевремовића, Усније Реџепове… Било је и случајева да су брачни парови добијали националне пензије, међу њима су и редитељ Гордан Михић и глумица Вера Чукић. Стручна јавност спомиње и да су националне пензије добили брат и сестра Милан Шпичек, филмски критичар и Донка Шпичек, организатор. Ту су и Бисера Велетанлић, а за националну пензију конкурише и њена сестра певачица Сенка Велетанлић, чији је муж Зафир Хаџиманов, такође, национални пензионер.

Упитани да ли ће и новембарске националне пензије бити смањене, у Министарству културе одговарају да се признање за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, утврђује према Закону о култури, те по својој правној природи није у истој групи давања у којој су академске пензије. То практично значи да неће бити смањене. И у Министарству омладине и спорта објашњавају да није реч о пензијама, већ о националним спортским признањима.

– Мерама фискалне консолидације владе, односно Законом о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, није предвиђено смањивање износа који се исплаћује корисницима националних спортских признања.

У овом моменту 562 особе, бивши спортисти који су нашу земљу у најбољем светлу представљали у свету, имају право на национално спортско признање. Планирана средства, која се за ту намену исплаћују из буџета Министарства омладине и спорта, годишње износе 750 милиона динара. Закључно са 6. новембром за ову намену исплаћено је 626.642.497 динара.

На све то долази још 400 корисника националних пензија из културе и уметности. Та накнада месечно износи 50.000 динара. То значи да би, да нису изузете од умањења, њихова примања била мања за 5.800 динара.

И корисници академских награда су, такође, изузети од мера фискалне консолидације. У Министарству финансија објашњавају да се на њих не односи умањење пензија. Висина ових додатака прописана је

Законом о Српској академији наука и уметности. У члану 15. наводи се да редовним и дописним члановима Академије припада академијска награда као вид друштвеног признања, која се исплаћује месечно.

Висина награде утврђује се у износу од две и по просечне нето зараде по запосленом у Републици Србији остварене у јуну месецу претходне године. Дописни чланови САНУ добијају две просечне плате. То значи да њихова месечна примања прелазе 90.000 динара.

Без обзира на то што се из угла буџетских бројки то не чини као велики трошак, питање је зашто постоје изузеци, ако је држава експлицитно рекла да закон важи за све. Ако то важи за све врсте накнада, од чланства у разним комисијама, па до разних апанажа, онда је нејасно зашто је и ова накнада изузета. Без обзира на то што је реч о укупном релативно малом износу у односу на укупан буџетски дефицит.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету, каже да то није праведно.

– Како онда објаснити лекарима зашто они не могу да буду изузети. Исто је и са просветарима. Не сме да буде изузетака. Без обзира на то што неко оправдање у формално-правном смислу може да се нађе, у овом случају разлог уопште не треба тражити – закључује Савић.

Ј. Петровић-Стојановић

А. Телесковић

——————————————-

Спортске „пензије” до 150.000 динара

Национална спортска признања додељују се у Србији од 2007. године, а добитници су сви они који у олимпијским спортовима и дисциплинама освоје медаљу на европским и светским шампионатима или олимпијским играма.

Накнадно су увршћени за тенис успеси у Дејвис и ФЕД купу. Ово признање подразумева и месечна примања од навршене 40. године, у износу од једне до три просечне плате у Србији (као мерило узима се децембар за претходну годину), па тако најмање вреди европска бронза (око 50.000 динара) а највише олимпијско злато (150.000 динара).

Тренутно има неколико стотина добитника овог признања, а међу њима су Фрањо Михалић, Ранко Жеравица, Светлана Китић, Слободан Качар, Момир Петковић, Миливоје Каракашевић, Вања Грбић, Ђорђе Перишић, Јовица Цветковић, Никола Стаменић… Међу њима је и министар омладине и спорта Вања Удовичић. 

Политика