Академик Дејан Деспић, композитор и музички писац, вратио је награду Града Београда, највише градско признање које се сваке године додељује најистакнутијим појединцима из разних области друштвеног живота, од културе до медицине и науке, револтиран због високих државних награда спортистима.
Он је у отвореном писму објаснио разлоге свог потеза:
“Догодиле су се Олимпијске игре, на којима су се наши учесници показали заиста импресивно, уз велики понос и радост нације. Уследили су, оправдани и очекивани, разни изрази захвалности, па и они у кешу. А ти су још – мало је рећи – стоструко импресивнији! Па још исказани у еврима (иако је у овој земљи, ваљда, званична валута и даље динар?), али можда зато што би суме преведене у легалну монету зашле већ у подручје милијарди и тако биле још шокантније за обичан свет. За свет који грца у кредитима, незапослености, отпуштању технолошких вишкова, углавном бедним пензијама, циничним повишицама у једноцифреним процентима, итд. итд.”
Он је додао да, не желећи да потцени достигнућа спортиста и огроман труд који су морали да уложе да би до њих стигли, ипак остаје “запањен безобразном разликом између та два света и њихових живота”!
“Ова питања имају још један аспект: упадљиву, генералну разлику између финансирања спорт(ов)а и културе, рачунајући ту и јавне службе – просвету, здравство… и разне њихове посленике и установе – свакако битније за функционисање и развој целог друштва, него што је то време спорта и разоноде!”, написао је Деспић.
Мора ли у кешу?
“Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу у кешу?
Није ли оно вредност као таква, на понос и задовољство свога носиоца, па и на средине чији је добитник члан? Мора ли баш све да се (ис)плати? Аман!”
Вести
“…
Sasvim nedavno primio sam iz Vaših ruku s radošću i ponosom Nagradu grada Beograda za muziku i muzičko scensko stvaralaštvo za 2015. godinu. Uz veliku zahvalnost onima koji su smatrali da sam to priznanje zaslužio, nažalost, moram da ga se naknadno odreknem i vratim ga u Vaše ruke, zajedno s njegovom novčanom podlogom!
Naime, u međuvremenu su se dogodile Olimpijske igre, na kojima su se naši učesnici pokazali zaista, impresivno, uz veliki ponos i radost nacije. Usledili su, opravdani i očekivani, razni izrazi zahvalnosti, pa i oni u “kešu”. A ti su još – malo je reći – stostruko impresivniji! Pa još iskazani u evrima (iako je u ovoj zemlji, valjda, zvanična valuta i dalje dinar?), ali možda zato što bi sume prevedene u legalnu monetu zašle već u područje milijardi i tako bile još šokantnije za “običan svet”. Za svet koji grca u kreditima, nezaposlenosti, otpuštanju tehnoloških viškova, uglavnom bednim penzijama, ciničnim povišicama u jednocifrenim procentima, itd. itd.
Ne želeći ni najmanje da potcenim dostignuća sportista i ogroman trud koji su morali da ulože da bi do njih stigli, ipak ostajem zapanjen bezobraznom razlikom između ta dva sveta i njihovih života! Kakva je savest onih koji tako olako “šakom i kapom” dele (i čije?) pare, u sumama od kojih “boli glava” ne samo one koji “jedva sastavljaju kraj sa krajem”?
Ova pitanja imaju još jedan aspekt: upadljivu, generalnu razliku između finansiranja sport(ov)a i kulture, računajući tu i “javne službe” – prosvetu, zdravstvo… i razne njihove poslenike i ustanove – svakako bitnije za funkcionisanje i razvoj celog društva, nego što je to “vreme sporta i razonode”!
Meni lično uvek se postavlja i osnovno, načelno pitanje: mora li, uopšte, javno priznanje da podrazumeva i podlogu u “kešu”?
Nije li ono vrednost kao takva, na ponos i zadovoljstvo svoga nosioca, pa i na sredine čiji je dobitnik član? Mora li baš sve da se (is)plati? Aman!”
E јбг, сад ће се спортисти постидети и вратити сав новац који су добли од владе. Свака част Дејане!
Један од најбољих професора и академик чије су књиге из области музике толико бриљантно написане, чини се ‘једноставним’ језиком; мислим да би и неко ко се не бави и студира ФМУ било разумњиво.
Велики човек, сјајан композитор, педагог и писац најбољих уџбеника и књига из области музике. Један од највећих европских познаваоца и великана музике у апсолутном смислу!
Подржавам вашу одлуку и мишљење; храбро, бритко, јасно, без увијања, у мету!