Србија

Академик Дејан Деспић вратио награду Града Београда: “Спортистима богатство, док сиротиња грца!”

Академик Дејан Деспић, композитор и музички писац, вратио је награду Града Београда, највише градско признање које се сваке године додељује најистакнутијим појединцима из разних области друштвеног живота, од културе до медицине и науке, револтиран због високих државних награда спортистима.

Он је у отвореном писму објаснио разлоге свог потеза:

“Догодиле су се Олимпијске игре, на којима су се наши учесници показали заиста импресивно, уз велики понос и радост нације. Уследили су, оправдани и очекивани, разни изрази захвалности, па и они у кешу. А ти су још – мало је рећи – стоструко импресивнији! Па још исказани у еврима (иако је у овој земљи, ваљда, званична валута и даље динар?), али можда зато што би суме преведене у легалну монету зашле већ у подручје милијарди и тако биле још шокантније за обичан свет. За свет који грца у кредитима, незапослености, отпуштању технолошких вишкова, углавном бедним пензијама, циничним повишицама у једноцифреним процентима, итд. итд.”

Он је додао да, не желећи да потцени достигнућа спортиста и огроман труд који су морали да уложе да би до њих стигли, ипак остаје “запањен безобразном разликом између та два света и њихових живота”!

“Ова питања имају још један аспект: упадљиву, генералну разлику између финансирања спорт(ов)а и културе, рачунајући ту и јавне службе – просвету, здравство… и разне њихове посленике и установе – свакако битније за функционисање и развој целог друштва, него што је то време спорта и разоноде!”, написао је Деспић.

Мора ли у кешу?

“Мени лично увек се поставља и основно, начелно питање: мора ли, уопште, јавно признање да подразумева и подлогу у кешу?

Није ли оно вредност као таква, на понос и задовољство свога носиоца, па и на средине чији је добитник члан? Мора ли баш све да се (ис)плати? Аман!”

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. “…
    Sasvim nedavno primio sam iz Vaših ruku s radošću i ponosom Nagradu grada Beograda za muziku i muzičko scensko stvaralaštvo za 2015. godinu. Uz veliku zahvalnost onima koji su smatrali da sam to priznanje zaslužio, nažalost, moram da ga se naknadno odreknem i vratim ga u Vaše ruke, zajedno s njegovom novčanom podlogom!

    Naime, u međuvremenu su se dogodile Olimpijske igre, na kojima su se naši učesnici pokazali zaista, impresivno, uz veliki ponos i radost nacije. Usledili su, opravdani i očekivani, razni izrazi zahvalnosti, pa i oni u “kešu”. A ti su još – malo je reći – stostruko impresivniji! Pa još iskazani u evrima (iako je u ovoj zemlji, valjda, zvanična valuta i dalje dinar?), ali možda zato što bi sume prevedene u legalnu monetu zašle već u područje milijardi i tako bile još šokantnije za “običan svet”. Za svet koji grca u kreditima, nezaposlenosti, otpuštanju tehnoloških viškova, uglavnom bednim penzijama, ciničnim povišicama u jednocifrenim procentima, itd. itd.

    Ne želeći ni najmanje da potcenim dostignuća sportista i ogroman trud koji su morali da ulože da bi do njih stigli, ipak ostajem zapanjen bezobraznom razlikom između ta dva sveta i njihovih života! Kakva je savest onih koji tako olako “šakom i kapom” dele (i čije?) pare, u sumama od kojih “boli glava” ne samo one koji “jedva sastavljaju kraj sa krajem”?

    Ova pitanja imaju još jedan aspekt: upadljivu, generalnu razliku između finansiranja sport(ov)a i kulture, računajući tu i “javne službe” – prosvetu, zdravstvo… i razne njihove poslenike i ustanove – svakako bitnije za funkcionisanje i razvoj celog društva, nego što je to “vreme sporta i razonode”!

    Meni lično uvek se postavlja i osnovno, načelno pitanje: mora li, uopšte, javno priznanje da podrazumeva i podlogu u “kešu”?

    Nije li ono vrednost kao takva, na ponos i zadovoljstvo svoga nosioca, pa i na sredine čiji je dobitnik član? Mora li baš sve da se (is)plati? Aman!”

  2. E јбг, сад ће се спортисти постидети и вратити сав новац који су добли од владе. Свака част Дејане!

  3. Један од најбољих професора и академик чије су књиге из области музике толико бриљантно написане, чини се ‘једноставним’ језиком; мислим да би и неко ко се не бави и студира ФМУ било разумњиво.
    Велики човек, сјајан композитор, педагог и писац најбољих уџбеника и књига из области музике. Један од највећих европских познаваоца и великана музике у апсолутном смислу!
    Подржавам вашу одлуку и мишљење; храбро, бритко, јасно, без увијања, у мету!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!