ИАКО трговање акцијама “Телекома Србија” није дозвољено, хартијама овог најпрофитабилнијег домаћег предузећа тргује се у потаји, под плаштом поклона. Тако се тренутна цена једне “поклоњене” акције креће од 80 центи до једног евра. А, у априлу 2012. године, када су ове акције емитоване и подељене грађанима и радницима “Телекома Србија”, утврђено је било да ће почетна цена за трговање на берзи износити 2,27 евра по хартији.
Према подацима Централног регистра хартија од вредности, међу највећим акционарима “Телекома” су, осим државе, грађани који поседују више од 24.000 комада акција ове компаније. То је чак осам пута више од максималног броја акција које су могли да добију бесплатном поделом, и то под условом да су у “Телекому” остварили 35 година радног стажа!
– Битку против тржишта не можете да добијете. Оно је попут поплаве која увек “исцури” баш тамо где то не желе они који су покушали то да спрече – каже за “Новости” економиста Љубомир Маџар.
Он наводи да такозвано “поклањање” нико не може да контролише.
– Ја вама могу, на пример, да поклоним књигу, а ви мени заузврат да поклоните 1.500 динара – објашњава Маџар. – Сматрам да заобилажење тржишта у овом случају није добро ни за акционаре ни за државу као власника, ни за “Телеком”. Трговина је добровољна активност и за продавца и за купца. Свака трговина побољшава положај онога који у њој учествује, иначе је не би ни било. Забрана трговине акцијама стога погоршава економски положај акционара.
ТРЖИШТЕ И У ЛОГОРИМА
– ТРЖИШТЕ је постојало и унутар заробљеничких логора током Другог светског рата, попут Маутхаузена – каже Љубомир Маџар. – Као новчано средство појавиле су се цигарете, којима су трговали заробљеници купујући за њих хлеб. Чак и у заробљеничким логорима тржиште нађе начин да се појави. То не може нико да спречи.
Маџар истиче да онемогућавање берзанске трговине подељеним акцијама “Телекома” није добра ни за саму компанију.
– Тржиште је као огледало, показује вам какви сте и шта бисте, евентуално, могли да унапредите у свом пословању – наводи Маџар. – И на крају, забрана трговања није добра ни за државу као власника, јер, није добро када једна велика и важна државна компанија затвара очи пред сликом коју би добила преко тржишта.
Да држава још није спремна да изнесе акције “Телекома” на Београдску берзу, потврдио је недавно министар финансија Душан Вујовић. Он је на берзанској конференцији крајем новембра прошле године истакао да берза треба да створи услове који би спречили већи пад цене акције приликом прве продаје. За то је неопходна и измена прописа, који би, према његовим речима, обезбедили кључне елементе берзе: стабилност, предвидљивост и раст.
ПОДЕЛА
ГРАЂАНИ који су имали право на бесплатне акције су, пре пет година, на равне части поделили 150 милиона вредносних хартија “Телекома”. Тако је свако добио по 31 комад. За разлику од њих, радницима је следовало знатно више. Укупно 69,4 милиона акција они су поделили у зависности од оствареног стажа у “Телекому”. Према тадашњим критеријумима, максимално су, за 35 година стажа, могле да се добију 3.072 акције. “Телеком” има укупно емитованих милијарду акција, од којих је држава власник 58,1 одсто, док у сопственом власништву компанија има 20 одсто акција. Остатак је у власништву грађана и запослених.
Д. И. КРАСИЋ, Новости.рс
