Ако Британија употреби нуклеарно оружје – Сунце више неће видети

За време дискусије на тему поновног нуклеарног наоружавања своје земље, британски посланици су питали Терезу Меј да ли је спремна да, у случају потребе, изда наређење за употребу оружја за масовно уништавање (против Русије). Имала је прилику да мало размисли, да се сабере, испољи мудрост и каже: ми то оружје и правимо за обуздавање евентуалног противника, да не бих морала да дајем такво наређење. Међутим, у шефу британске владе није се нашло ни женске уздржаности, ни мудрости, и она је са запањујућим цинизмом и крвожедношћу кратко изустила „да“

„Истакла“ се и министарка одбране Немачке, доктор медицинских наука, жена милијардера и мајка седморо деце, шармантна плавуша Урсула фон дер Лајен. Она је назвала NATO искључиво одбрамбеним савезом. Међутим, госпођа министарка се, благо речено, мало занела. Ни Југославија, ни Ирак, ни Авганистан, ни Либија, са њеном тврдњом се никако не могу сложити. Оне нису нападале ни NATO, ни чланице NATO посебно. Како је алијанса могла од њих да се брани, апсолутно је нејасно!
Понекад ми се чини да инфантилни и неодговорни мушкарци гурају жене на највише функције како би сакривали иза њихових леђа своју неспособност, а потом сваљивали на њих кривицу за неуспехе у великој политици

Пише: Виктор ЛИТОВКИН, војни коментатор ТАСС

ТО ЈЕ тема која ме мучи већ недељама. Почео сам да личим на оног берберина који није у стању да скрива тајну цара Миде коју само он зна. И премда оно о чему бих да говорим није никаква тајна, мучио сам се, јер сам схватао да веома ризикујем да навучем на себе гнев феминисткиња и других љутитих грађана, да будем оптужен за сексизам и мржњу према женама, мада, зна Бог, све је то мени, обожаваоцу и љубитељу жена, који чак није у стању ни да се свађа с њима, апсолутно страно.

Али, што се каже, ћутати се више не може. А натерале су ме да говорим на ту тему поједине политичарке – све, као да су биране за виц, из неког разлога плавуше. Или фарбане у плаво.

Једна од њих је премијер Велике Британије Тереза Меј. Није прошло ни недељу дана откако је постављена на место шефа британске владе, како је прогурала у Дому комуна одлуку о обнови стратешке нуклеарне флоте Њеног величанства. Наравно, како је уобичајено на Западу у данашње време, мада, не само данашње, при томе је страшила спољном претњом по земљу.

Од кога она долази – није тешко погодити. Наравно, не од савезника.

Током дискусије на тему поновног нуклеарног наоружавања, посланици су је питали да ли је спремна да, у случају потребе, изда наређење за употребу оружја за масовно уништавање, знајући да ће то донети смрт десетинама хиљада стараца, жена и деце.

Имала је прилику да мало размисли, да се сабере, испољи мудрост и каже: ми то оружје и правимо за обуздавање евентуалног противника, да не бих морала да дајем такво наређење. Међутим, у шефу британске владе није се нашло ни женске уздржаности, ни мудрости, и она је са запањујућим цинизмом и крвожедношћу кратко изустила „да“.

Да, она је спремна да изда такво наређење. Вероватно се угледала на Маргарет Тачер, која је 1982. године недрхтећом руком послала своје бродове – на некима је било и нуклеарно оружје – у Јужни Атлантик да преотме од Аргентине Фолкландска (Малвинска) острва. Изгубивши притом две своје фрегате, два разарача, десантни брод и контејнерски брод, тридесетак хеликоптера и авиона, уз 258 погинулих. Не рачунајући 650 погинулих Аргентинаца. Треба захвалити судбини што ни један нуклеарни пројектил тада није експлодирао.

Укључујући и онај који је био на разарачу „Шефилд“ који су потопили Аргентинци.

Штета што нико није подсетио Терезу Меј на те догађаје, што није објаснио премијеру Велике Британије да ако она – не дај Боже! – у садашњим условима изда наређење о употреби нуклеарног оружја, неће морати дуго да чека на одговор. И изнад њене земље, изнад које некада није залазило сунце, оно једноставно више неће изаћи.

Али, садашњи премијер Велике Британије није једини политичар у сукњи који не пази на своје изјаве.

Министарка одбране Немачке, доктор медицинских наука, жена милијардера и мајка седморо деце, шармантна плавуша Урсула фон дер Лајен, дала је интервју немачком недељнику Bild am Sonntag, у којем је назвала NATO искључиво одбрамбеним савезом и прекорила Русију због тога што је њена војна политика апсолутно нетранспарентна и да би било добро да у оквиру ОЕБС Москва и Брисел отворено обавештавају једно друго о кретању својих снага.

Што се тиче тога да је „NATO искључиво одбрамбени савез“, госпођа министарка се, благо речено, мало занела.

Ни Југославија, ни Ирак, ни Авганистан, ни Либија, које су страдале у бомбардовањима Северноатлантске алијансе и изгубиле током њих десетине и стотине цивила, с таквом тврдњом никако не могу да се сложе.

Оне нису нападале ни NATO, ни чланице NATO посебно. Како је алијанса могла од њих да се брани, апсолутно је нејасно.

Урсула фон дер Лајен

Што се тиче иницијативе госпође војне министарке да NATO и Русија треба у оквиру ОЕБС да размењују војне информације, ту ништа није просто.

Очигледно бивши лекар-гинеколог није упозната с постојањем бечког документа о мерама за јачање поверења и безбедности. Усвојен је 2011. године на седници Форума ОЕБС за сарадњу у области безбедности.

У складу с тим документом државе-потписнице, а то су практично све чланице ОЕБС, укључујући, нагласићемо специјално за Урсулу фон дер Лајен, и Немачку, сваке године размењују информације о војним снагама и основним системима наоружања и технике, о планирању у области одбране и о војним буџетима.

Споразум предвиђа механизам консултација и сарадње везано за необичне војне активности и опасне инциденте војне природе.

Осим тога, државе-потписнице документа обавештавају једна другу посредством ОЕБС о појединим видовима војних активности, позивају на њих посматраче, спроводе инспекције у наведеној зони, а такође посећују војне формације ради оцењивања тачности података који се достављају о њима. Узгред, у складу с тим споразумом група руских инспектора из Центра за смањење нуклеарне опасности из руског војног министарства боравила је у Немачкој, проверавала је стање у Бундесверу… А пре тога су у Русији гостовали немачки инспектори.

Чудно је да госпођа министарка то не зна и да, што се каже, насрће на отворена врата. Можда, по садашњој западној русофобској традицији, ниједан наступ не може да прође „без камена у руску башту“?

Мада, наравно, никаква Урсула фон дер Лајен, па чак ни Тереза Меј, не могу да се упореде с кандидатом за председника САД Демократске странке и бившом државном секретарком Хилари Клинтон.

У њеном случају, имамо и претње пооштравањем санкција против Москве због „анексије Крима“, и плашење причама о „совјетизацији“ независних република које окружују Русију, а и жалбе да код нас нема демократије и слободе говора.

Постоје и буквално дрски лични испади против председника Владимира Путина, код кога мисис Клинтон није пронашла… душу. Наводно, какву душу може да има бивши председник КГБ.

Истина, и сам Владимир Путин се према тим изјавама однео прилично снисходљиво, истакавши да „госпођу Клинтон ни раније није одликовала нарочита префињеност у изражавању“.

Понекад ми се чини да инфантилни и неодговорни мушкарци гурају жене на највише функције како би сакривали иза њихових леђа своју неспособност, а потом сваљивали на њих кривицу за неуспехе у великој политици. Јер, ето, шта њима да замериш? Па, оне су плавуше! Фарбане или не – неважно је.

Поновићу се, ја веома волим жене, и све што је овде написано је само у њихову заштиту. И ако неко то није схватио, шта да се ради.

Факти