Човече који седиш на трону Светог Саве,
Епископи Српске Православне Цркве,
Срце сваког православног и патриотски орјентисаног Србина осећа горчину зато што не реагујете док се на улицама Београда лије крв коју пролива режим човека одликованог орденом Светог Саве Миротворца и помиритеља завађене браће.
Не стојте на страни издаје Вере и нације – тражите да ово безумље стане, да се грађански рат у најави заустави, да режим почне да се према свом народу односи са поштовањем, а не као да је у питању стока.
Молимо вас и преклињемо, угледајте се на патријарха Павла који је, 1997, изашао пред полицијски кордон и повео студенте. И сада су на улицама студенти и омладина, једина будућност овог народа.
Зашто ћутите, кад се лије крв и полиције и народа, с обзиром да режим човека кога сте одликовали орденом Светог Саве Миротворца шаље своје провокаторе да праве хаос?
Зашто ћутите кад немате право да ћутите, и кад нисте постављени да ћутите?
Шта ће вам паре од режима за храм Светог Саве кад се лије крв светосавске деце на све стране?
Устала је омладина наша да брани себе од лудила – режим је прво извео преко два милиона људи на изборе, и направио хаос у здравству, а онда претио затварањем у куће по врућини целе Србије, плус са два милиона сумњивих шприцања на јесен, под изговором борбе против грипа…
Људи су изашли, и режим их сада туче и премлаћује…
Хушкају људе једне против других.
Зар ви смете да ћутите?
Како спавате у својим постељама, ви, који сте постављени да будете пастири стада Христовог?
На улице, са барјацима и крстовима, на улице, са речју Божијом – мирите завађене, братимите разбраћене, овеселите тужне, молите Бога и Мајку Божију за српску слогу.
АКО ДАНАС ЋУТИТЕ, КАД СРБИЈА ПАТИ ВИШЕ НО ИГДА У ПОСЛЕДЊИХ ДВАДЕСЕТАК ГОДИНА, ЋУТАЛИ ДА БОГ ДА ЗАУВЕК!
Господе, погледај овај јадни народ и подигни његове пастире да не тону у муку и ћутању, него да зазвоне у звона слоге и љубави, покајања и праштања!
Борба за веру
jal danasnji, jal dojucerasnji, geaci i gurbeti naucili da luk praziluk iz dupeta cupaju i koriste za ranu dok jedan car majmuna odlazi a drugi dolazi, jos ludji, bilo djilkos il onaj udbas, inkarnaija boga i ljubi-telj roda servijanskoga, uvek robova tudjina.
zato mi slobode zeljni ostasmo gladni i premlaceni od ,,nase brace,, narodne milicije il kako ih zovu plavi andjela sto seru po zemlji.
cutanje se isplati; nista nisu duzni ni jednom ni drugom, mogu biti rob novog gospodara, prema onoj caru carevo a popu cupavom iz vidove; oprastanje, zaboravljanje, lice vamo, tamo okretanje, pokornost i po tarifu placanje.
a onda odavno nekom pjesniku palo na um ono; ,,copavi tito strelja, cupavi draza kolje, /mada te grobove nevideh a o copovim masovnim znam/, pa biraj rajo gde je bole.,,
a nedaj Boze da na vlas dodje onaj udbas zaboravni, o kome govore da je otelotvorenje boga, ili onaj vesti graditelj mostova sto za par godina zaradi 650 miliona eura.
a jebem ti cara koji ne zna kolko on ima para a za onog drugog zna do centa, da ima 650 miliona eura.
a popisam ti se i na stoku koju tucu a ona ni da mukne il da se ritne pa kopitom pravo u majmunsku njusku, a mozda i ne , sme, svi razbojnici utovljni i adrenohromom napojeni.
car vukodlak sit i presit se smeska a svi kozojebci uskoro ce biti na broju.