Апелациони суд у Београду донео је прву правоснажну пресуду по којој банка нема право да наплаћује трошак обраде кредита, односно провизију за обраду кредита.
Како је речено у Удружењу банкарских клијената Ефектива, реч је о једнократном трошку који банке наплаћују приликом одобрења кредита, одбијајући га у одређеном процентуалном износу од износа одобреног кредита.
– Ово је прва правоснажна (коначна) пресуда по том основу донета од стране Апелационог суда у Београду. Пре тога су донете две идентичне на Вишем суду у Сомбору – каже председник Удружења Дејан Гавриловић.
Пресудом је утврђено да је ништава одредба уговора којом је уговорена ова накнада, а која је супротна члану Закона о облигационим односима, који дефинише камату као једину цену кредита. Суд у пресуди констатује да није јасно на које стварне трошкове се односи наплата ове провизије, ни да ли их стварно има, обзиром да је банка све своје трошкове морала већ да укалкулише у камату, као цену продатог новца, објашњава он.
– Банке у Србији су на овај начин, последњих 15 година од грађана и привреде Србије наплатиле више од 100 милиона евра. Само на стамбеним кредитима, којих у Србији тренутно има око 90.000, ако се узме да је просечан износ кредита био око 50.000 евра а просечан проценат наплаћене провизије за обраду кредита био 1 одсто, долази се до износа од 45 милиона евра наплаћених само на овом типу кредита – наводи Гавриловић.
Да је овај трошак фиктиван, а не ствари трошак, показује поређење два кредита, једног на износ од 1.000 евра а други на износ од 10.000 евра.
Банка са оба клијента обави исти посао реализације кредитног посла и на оба кредита наплати 1 одсто од одобреног износа, што значи да на првом заради 10 евра а на другом 100 евра, за потпуно исти посао, каже он.
Према Гавриловићевим речима, право на повраћај имају сви корисници кредита који су платили провизију за обраду кредита, без обзир на то да ли је реч о физичким или правним лицима. Сви типови кредита (стамбени, кеш, потрошачки, ауто, бизнис, привреда, кредити за адаптацију итд), као и кредити који су исплаћени у било којој валути (динарски, евро и швајцарски франак).
– Право на повраћај се остварује тужбом, нема застаре за ове поступке, тако да могу да туже сви који су уназад 15 година, од када стране банке послују у Србији, подигли неки од кредита. Такође, без обзира на то да ли је кредит отплаћен или је још увек у отплати – навео је Гавриловић.
Он подсећа да сви који желе да остваре ово право, могу то урадити преко Удружења Ефектива које обезбеђује бесплатну правну помоћ за своје чланове.
Гавриловић наводи да је и Народна банка Србије недавно послала допис свим банкама у ком их упозорава да трошак обраде кредита не могу да наплаћују у процентуалном износу, те да он не сме да буде замена за прениско одређену каматну стопу, а чиме се клијенти доводе у неравноправан положај.
Вестионлине, Б92
