Шолц-Макринов папир није предлог јер је праћен листом претњи „страни“ која га не прихвати.
Није ни преговарачки оквир јер се зове „Основни споразум“, а не „Основни преговарачки оквир“.
Уколико би био потписан, „основни споразум“ би представљао прекретницу као први правни основ и први међународно-правни извор права и обавеза „страна“ обезбеђујући визу правног основа за све будуће акте и споразуме „страна“.
Ништа од свега потписаног пре тзв. Основног споразума, ако буде потписан, укључујући и тзв. Бриселски споразум од 2013. нема правну основу нити је извор права.
Пратите избор наших најбољих вести на Телеграму.
Сетимо се да је Уставни суд Србије својевремено прогласио Бриселски споразум за политички, неправни акт.
То би био први билатерални споразум између Србије и тзв. Kосова, први случај у историји да Србија призна да прихвата тзв. Kосово као себи равног међународног правног субјекта и суседа, дакле као страни ентитет и субјекат.
Тај тзв. Оновни споразум Запад (ЕУ/НАТО) ће надаље третирати као стуб суседских односа две независне државе, као правни акт веће правне снаге од Устава Србије и тзв. Устава тзв. Kосова.
Претпостављене другачије интерпретације служиле би само за локалне, унутрашње потребе што би Запад толерисао све док процес суштински тече у складу са његовим геополитичким интересима.
Шолц/Макроновим тзв. Основним споразумом „стране“, готово успутно, прихватају обавезу да потпишу „свеобухватни правно обавезујући споразум о нормализацији“. Из те, сада међународно-правне обавезе (тј. ако се потпише Шолц-Макронов „Основни споразум“), ни једна „страна“, дакле, ни Србија, више не може изаћи.
А шта је „нормализација“ тумачиће, не Србија, него ЕУ/НАТО.
ЕУ и НАТО не скривају да то, у крајњој линији, значи успостављање дипломстских односа озмеђу Србије и тзв. Kосова. Јасно је да ће Београд тврдити да то није тако и да то не прихвата. Проблем је што би одговор ЕУ/НАТО био да се Београд већ одрекао противљења прихватањем Шолц/Макроновог тзв. Основног споразума.
Евентуалним потписивањем Шолц/Макроновог тзв. Основног Споразума Србија би ризиковала да остане без велике међунродне подршке суверенитету и територијалном интегритету и да остане на милост и немилост носилаца хегемонизма и експанзије.
То би уједно био крај процеса отпризнавања и отварање врата за нова признања илегалног отцепљења укључујући и од неких чланица ЕУ које су то до дада одбијале.
Надајмо се да смо довољно зрели, да ћемо се вратити међународном праву, резолуцији СБ УН 1244 и свом Уставу и достојанству.
Право и принципи међународних односа су најпоузданији ослонац мира, безбедности и напретка.
Запостављање и омаловажавање принципа и права, на једној и повлађивање богатим западним отимачима српске државне територије, на другој страни, тешко се може подвести под српски или цивилизацијски интерес.
(Живадин Јовановић, председник Београдског форума за свет равноправних)
Пратите наше најбоље вести на Вконтакте
Наравно да ће да потури Брнабићку или Дачића да парафирају издају а он ће “мудро” да то овери у скупштин и климоглаваца не питајући народ за који му пуца прслук. Трагедија српског народа је у томе што увек реагује са закашњењем кад је штета већ направљена.
Уместо да преостала опозиција оде код патријарха јер једино СПЦ може да спречи лудака, они се пасивно препуцавају и пискарају. Ако се неко пита како када је и врх СПЦ под његовом шапом, суочени са избором народ или он ни они не би мохли да оћуте без последица по оно мало преосталог угледа.
Mi smo jedan uspeli eksperiment, gde je jedan narod toliko umrtvljen da ne reaguje ni na sta. Ode teritorija, odose manastiri, ode nam centar Srbije u srednjem veku a posle toga i drugi delovi Srbije. Taman da pocnu da nam otimaju kuce i daju migrantima sumnjam da bi i tada reagovao. Bog da nam je u pomoc!
СПЦ је уништена то је све овај црвени ватикански поп урадио,себе представља као Српског Патријарха Иринеја. А у том швапско
Француском ултиматуму пише да су све цркве и манастири на космету власништво тзв републике Косово