Алумни клуб Правосудне академије (АКПА) предлаже предузимање низа конкретних корака које би у кратком року морале да доведу до побољшања материјалног положаја правосудних функционера и повећања њихових плата.

АКПА сматра да је питање плата судија и тужилаца у Србији неоправдано запостављено. Већ дуги низ година материјални положај носилаца функција у правосуђу уопште није тема којом се неко у држави озбиљно бавио, што се мора променити, јер је материјална независност компонента судијске независности и као таква утиче на квалитет правосудног кадра и примену права.

Још увек није касно да се предложени уставни амандмани допуне гаранцијама материјалне независности судија и тужилаца које би могле у пуном смислу да осигурају право на плату у складу са достојанством судијске, односно тужилачке функције.

Поред тога, АКПА ће у оквиру радних група за измену Закона о судијама и Закона о јавном тужилаштву предложити да се до преласка судског буџета у целини у надлежност Високог савета судства (ВСС) основица за обрачун плате сваке године утврђује законом о буџету, али искључиво на основу предлога Виског савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ), који морају добити значајније улоге по питањима материјалне сигурности судија и тужилаца. Осим тога, биће предложено и да се прати коефицијент оптерећености предметима сваког правосудног органа, те да се у оним судовима и тужилаштвима у којима постоји повећан обим посла плата по самом закону увећава за све време трајања таквог стања.

Такође, АКПА позива ВСС и ДВТ да се укључе у дебату на тему материјалне сигурности тако што ће изнети свој став о висини основне плате судије и тужиоца, као и оцену да ли су та примања у складу са стандардима прописаним законом.

АКПА подсећа да је у највећој анкети спроведеној међу носиоцима правосудних функција 2017. године близу 90% судија и тужилаца навело да њихове плате не могу осигурати материјалну сигурност њихових породица, што значи да сами сматрају да законске гаранције у том смислу нису испуњене. Ако се има у виду да су плате српских судија и тужилаца убедљиво најниже у региону, да је њихова реална вредност годинама опадала, као и да су примања дипломираних правника са положеним правосудним испитом запослених у приватном сектору често веће од примања судија и тужилаца, онда је јасно да је предложене мере потребно спровести у краћем временоском року, како би се зауставиле нежељене последице, међу којима је најважнија негативна селекција у правосуђу.

АКПА указује и да се материјални положај полазника Правосудне академије мора побољшати. Полазници Академије у току обуке примају наканду која је нижа од оне коју примају судијски и тужилачки сарадници запослени у вишим правосудним инстанцама и поред тога немају сталан радни однос, што је нелогично решење, имајући у виду да су тиме сарадници демотивисани у настојању да конкуришу за упис на Правосудну академију, која је реформским програмом предвиђена као обавезан услов за ступање на правосудну функцију.