Крагујевац – Када сам дошао на власт укупан дуг града, укључујући ту и обавезе јавних предузећа, био је 107 милиона евра, данас се дуг креће између 60 и 65 милиона евра, сажео је градоначелник Радомир Николић своје обраћање новинарима које је позвао у свечани салон Скупштине града како би јавно прокоментарисао извештај Фискалног савета Србије о финансијама локалних самоуправа у коме стоји да Крагујевцу прети банкрот. Преведено у динаре, дуг Крагујевца у овом тренутку износи око 7,2 милијарде динара и за 600 милиона је мањи од пројектованог буџета за 2017. годину.
Упркос далеко бољој ситуацији у односу на период од пре две и по године, што у извештају бележи и Фискални савет, Крагујевац ће сам моћи да стане на ноге тек за десет година, поручио је Николић, остављајући могућност да до тога може доћи и пре, али под условом да, како је рекао, Влада Србије настави да помаже Крагујевац и „ако се деси инвестиционо чудо”.
„Инвестиционо чудо” које прижељкује Николић односи се на индустријску зону „Феникс” на улазу у Крагујевац из смера Баточине, која због имовинско-правних проблема још није „угостила” нове инвеститоре. Будући да развој Крагујевца, великим делом, зависи управо од локација припремљених за инвеститоре, градоначелник Крагујевца је Фискалном савету Србије замерио што се „огласио сада и на овакав начин”.
„Ако је ово стање хтео да спречи, Фискални савет је финансијским проблемима Крагујевца могао да се бави и раније”, навео је Николић, напомињући да је град који води од октобра 2014. почео да посрће још 2008, у години када је Влада Србије потписала уговор са „Фијатом”. Објашњавајући овај својеврсни парадокс, градоначелник Крагујевца је рекао да су финансијски проблеми који су још тада почели да се назиру касније кулминирали, пре свега због нерационалног трошења новца.
– У периоду од 2007. до 2009, када је инвестициона клима била повољна, град је годишње приходовао скоро два буџета, али систем није функционисао и новац је нерационално трошен. Сада нам неки замерају што смо се поново задуживали и што нема инвестиција. Ми јесмо инвестирали, али у прошлост, с обзиром да смо морали да враћамо старе дугове и плаћамо неизмирене обавезе јавних предузећа – навео је Николић, који је политику претходне власти окарактерисао као „шибицарску”.
На питање новинара зашто се на његов одговор Фискалном савету чекало недељу дана, Николић је казао да „ништа није било хитно”, да је „лоша финансијска слика града нешто што је познато”, те да он „не одговара Фискалном савету, него грађанима Крагујевца”.
Према Николићевим речима, „лоша финансијска слика” је поправљена уз помоћ Владе Србије која је за две и по године напредњачке власти на рачун града пренела 600 милиона динара, а подигнути су и нови комерцијални кредити у износу од 10 милиона евра, који су послужили како за рефинансирање старих позајмица, тако и за враћање дугова јавних предузећа. Кредит од 15 милиона евра, уговорен са Европском банком за обнову и развој, намењен је инвестицијама: набавци нових камиона за „Чистоћу”, изградњи модерне аутобуске станице и инфраструктурном опремању зоне „Феникс”.
– Дугови града као правног субјекта, рачунајући ту и актуелне и оне обавезе које ће доћи 2019, износе око 4,5 милијарди динара, а дугови јавних предузећа у овом тренутку износе 2,7 милијарди динара и у односу на период од пре две и по године мањи су за око 600 милиона динара. Све обавезе измирујемо у дан, плате у већини јавних предузећа више не касне, реновирали смо школе, исплатили грађане са социјалним потребама, породиље и просветаре, родитеље који су за децу у обдаништима плаћали више него што је требало, смањили смо број радника у јавном сектору са 2.025 на 1.765, а банке нам излазе у сусрет јер показатељи говоре да постоји финансијска стабилност и дисциплина – навео је Николић.
Град, међутим, и даље оптерећује вишак запослених у градској управи, предузећима „Водовод” и „Чистоћа”, у којима, како је Николић рекао, још „има запослених који не раде ништа”. „Вишак у јавном сектору је око 1. 000 људи”, закључио је први човек Крагујевца, напомињући да дугови града и јавних предузећа према ЕПС-у и градској топлани „Енергетици” од 1,8 милијарди динара ремете дугорочни план финансијске консолидације града.
Аутор: Бране Карталовић, Политика.рс
Фото Б. Карталовић
