АНТИБИОТИЦИ су у Србији, изгледа, “чудотворни лекови за све” – од повишене температуре до разних инфекција изазваних вирусима, на које ова група лекова, доказано је, уопште не делује. Не само што на своју руку посежемо за тим медикаментима, иако нешто мање откад је уведена обавеза да се издају искључиво уз рецепт, него и лекари често непотребно прописују ову терапију да заштите и себе и пацијента, од могућих компликација болести, до којих, можда, и без терапије не би ни дошло.

Сваког дана од 1.000 становника, њих 27 је на терапији антибиотицима. Током 2013. године попили смо укупно 4,4 милиона кутија ових лекова. У поређењу са другим земљама, то је више од европског просека, а по потрошњи антибиотика из групе макролида, који се користе за третирање инфекција узрокованих грампозитивним бактеријама, на првом смо месту.

– Појачан надзор надлежних инспекцијских служби над издавањем антибиотика утицао је на смањење потрошње од 2010. године, али је истраживање које смо спровели, показало да има простора за рационалнију употребу, како у погледу смањења укупне потрошње, тако и појединих лекова из ове групе – објашњава за “Новости” професор Весела Радоњић, руководилац Националног центра за информације о лековима у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС).

Упркос упозорењима стручњака да неконтролисано узимање антибиотика шкоди и појединцу и цивилизацији, јер се тиме повећава опасност од отпорних (резистентних) бактерија, чиме медицина губи моћно оружје против ових микроорганизама, изабрани лекари из више домова здравља за “Новости” потврђују да су пацијенти готово разочарани кад за “обичну прехладу” не добију рецепт за антибиотик.

ОТПОРНЕ БАКТЕРИЈЕ

АНТИБАКТЕРИЈСКИ лекови су међу највећим открићима 20. века, јер су значајно смањили стопу оболевања и смртности од инфективних болести и ризик од инфекције код инвазивних медицинских процедура – каже професорка Весела Радоњић. -Изгледа да благодети које смо добили употребом ових ефикасних лекова неће дуго трајати. Неодговорна и погрешна употреба антибиотика довела је до развоја резистенције (неосетљивости) многих микроорганизама на њих, а резултат тога је и пораст болничких инфекција са смртним исходом. Отпорност бактерија на антибиотике један је од највећих проблема са којим се суочила медицинска стручна јавност. Сматра се да ће нас неодговорна и нерационална употреба антибиотика увести у велики проблем у миленијуму у који смо тек ушли.
Ова група лекова се, нажалост, пречесто даје и деци. Три последње године најпрописиванији лекови на педијатрији су управо антибиотици.

– Свако друго дете у Србији примило је бар један антибиотик током године, док је свако пето примило три или више антибиотика – сумира др Бојана Божић из Института за фармакологију резултате истраживања “Употреба антибиотика у педијатрији 2011-2013”, који су представљени на Медицинском факултету у Београду. Најновија анализа је показала да су антибиотици у педијатрији најчешће коришћени код запаљења средњег уха, синузитиса, упала грла, акутног бронхитиса. Чак 50 одсто тих прописаних антибиотика, међутим, није било неопходно у терапији!

По прописивању антибиотика деци Србија је убедљиво на првом месту у Европи. Они се најчешће прописују малишанима узраста од два до 23 месеца, а најчешће прописивани лек из ове групе је “амоксицилин”. Њега је добило свако треће дете на терапији антибиотицима.

– Најчешћи разлози за терапију били су акутно запаљење крајника, запаљење средњег ува, акутни бронхитис, иако се према последњим смерницама “Националног водича употребе антибиотика” ова врста лекова не саветује у случају акутног бронхитиса – наводи др Божић.

Професорка Весела Радоњић каже да се антибиотици не користе рационално ни код нас, ни у свету.

– Најчешће грешке у антибиотској терапији су прописивање антибиотика за инфекције микроорганизмима који не реагују на ове лекове, на пример за вирусе, за лечење повишене телесне температуре нејасног узрока, са неодговарајућим дозирањем и применом, без бактериолошке потврде инфекције – објашњава професорка Радоњић. – Грешке настају и када се пацијенти не придржавају прописаног режима у односу на одговарајућу дозу, временски интервал и дужину трајања лечења.

Б. РАДИВОЈЕВИЋ, Новости