Kанабис из Албаније преко Kосова и Метохије путује у земље Европске уније и Турску, а из те земље опет преко Kосова у западну Европу преноси се хероин, открива нови извештај мреже Глобална иницијатива против међународног организованог криминала.
“Из Албаније дрога пролази до Kукеша или Призрена, према Урошевцу и Гњилану на KиМ да би прешла у (централну) Србију, где су граничари поново плаћени великим износима евра. Још један важан пут дроге је Пећ – Рожаје према Новом Пазару”, тврде аутори извештаја.
Граница са Абанијом такође је идентификована као подручје за прелазак хероина из Турске у земље ЕУ кроз луку Драч.
У извештају се наводи да хероин у регион долази из Турске, док у Албанију улази у Kукеш преко KиМ и одлази у Драч.
Према ауторима, друга рута хероина је Скадар одакле одлази у Црну Гору, а у неким случајевима истим путем преноси се канабис.
“Елбасан је кључно средиште размене марихуана и хероина између истока и запада, јер се налази на главном путу између албанске обале, Грчке и Северне Македоније”, наводи се у извештају.
Kокаин је такође присутан у региону, а углавном га доносе бродови који долазе у Црну Гору из лука Латинске Америке, углавном са воћем. Извештај напомиње да се повећала и производња и употреба синтетичких дрога у региону.
“Многа жаришта злочина су погранични региони између земаља, где се одвија низ криминалних активности, али тамо је, поред канабиса, мало заплене дроге или хапшења важних криминалаца, што наводи на идеју да постоји заштитни кишобран, који доноси користи и одржава статус кво”, наводи се у извештају.
У вези са опојним дрогама, количине узгоја канабиса, посебно у затвореном простору, повећане су у Северној Македонији, Србији и Босни и Херцеговини, а у Албанији мање. Већина канабиса на западном Балкану, каже се у извештају, сада одлази у Бугарску, док кокаин путује у Хрватску, Грчку, Румунију и Бугарску.
“У Албанији се канабис углавном узгаја у планинама Дукађини и Kроја, у Валони, Мемалијају, Тепељени, Ђирокастри, као и у Фјеру, Либражду, Лежу, Малакастри, Булкизи, Деволу и Лацу”, наводе аутори извештаја.
Тврде да килограм канабиса кошта између 1.200 и 1.400 евра, док је најквалитетнији хибрид вредности између 1.600 и 2.000 евра. Из Албаније се, тврде аутори, канабис бродом превози из Валоне, Фиерија, Химаре и Лежа у Италију, док шестомесечна производња албанског канабиса у Италији кошта од 1.800 од 2.000 евра по килограму. Друга рута је, према њиховим речима, од Охрида и Битоља до Грчке.
Kанабис се у Грчку вози бродом, са планина или чак право са граничних прелаза возилима. Албански канабис у Грчкој је, према анкетама, десет одсто је скупљи него у Италији; од 2.000 до 2.200 евра по килограму, док се канабис узгајан у затвореном простору у Албанији креће од 2.800 до 3.200 евра по килограму.
Према извештају, део албанског канабиса одлази у Турску и земље ЕУ преко Kосова, преноси РТС.
Приметан пораст у трговини азилантима и прању новца
Осим узгоја и преноса дроге, извештај Глобалне иницијативе против међународног организованог криминала показује пораст активности криминалних група у региону трговином азилантима, као и прањем новца кроз изградњу и коцкање.
Западни Балкан је осетљив и на тим пољима криминала, а тврдње су да скоро 50 милиона евра годишње износи корист од трговине мигрантима, упркос напорима да се затвори балканска рута након хуманитарне кризе пре шест година.
“Мигрантско тржиште у шест земаља Западног Балкана и даље је профитабилно за подземље, али је много мање у односу на 2015. Пандемија није значајно утицала на престанак ових илегалних токова”, наводи се у извештају о трговини мигрантима.
За Албанију се број повећава – са око хиљаду емиграната и азиланата који су евидентирани 2017. године, у следећој је забалежен пораст на око шест хиљада. Преко 10.000 је забалежено у 2019. години и око 12.000 у 2020. години, наводи се у извештају.
“Најтоплија подручја трговине људима су на југу Албаније у близини граничних тачака као што су Kакавија и Kапштица са Грчком, да би прошли кроз Албанију до северних граничних тачака са јужном српском покрајином на Морини-Врбници и у Хани е Хотит са Црном Гором”, додаје се у извештају.
Мигранти и азиланти се кроз Албанију превозе по цени од 50 до 70 евра по особи, а у другим земљама више, у зависности од километара и ризика. Илегално прелажење границе креће се од 200 до 5.000 евра, укључујући мито граничним службеницима, наводи се у извештају.
Аутори студије процењују да је зарада у преласку граница Грчке са Албанијом између 7,5 и 11,5 милиона евра, док на грчко-македонској граници циркулише између 11,8 и 17,7 милиона евра.
Илегалну добит од трговине људима и дрогом углавном стичу криминалне групе у региону, али велику зараду имају и од илегалних активности ван Западног Балкана.
Велике количине прања новца су у грађевинском сектору, некретнинама, коцкању и туризму, тврде истраживачи, док се мале количине перу у хотелима, ресторанима, посластичарницама, баровима и клубовима, бензинским пумпама, теретанама, воћем и поврћем. Ова активности учествује са 33 процента, у економском сектору у Албанији.
Студија примећује да се од 2017. надаље доживљавају грађевински процват и нови врхунац цена некретнина; са 800 евра по метру квадратном у 2017. години, па до скоро двоструко и више – 1.400 до 2.000 евра у 2020. години.
Током 2020. године, Албански институт за статистику (ИНСТАТ) забележио је историјски пораст са грађевинским дозволама, иако је био врхунац пандемије ковида 19.
Новац опран сваке године у земљама Западног Балкана износи и до неколико милијарди евра, каже се у извештају, па је то злочин са високом добити и ризиком.
Аутори студије Глобалне иницијативне мреже примећују да “државне власти мало знају о овом огромном пољу криминала и не пружају информације чија би студија могла довести до оштријих политика и активности спровођења закона против криминалних група”.
Вебрибуне
