Ворон Рејвенски,
Дневник на фб-у је одмах блокиран, једино га ви можете делити. Па хајде…
То, наравно, сасвим доказује неке од мојих доле наведених тврдњи.
Албански пут, IV део
Дневник, субота 11.11.2017.
Тако белосветски конзументи опијата ( а међу њима наравно и srpski ) направише здруженим снагама ауто – пут кроз Албанију. И тунел, један од највећих и најлепших у Европи. Овом им се приликом захваљујем на неимарству.
Мали је проблем одакле да почнем, али ћу свакако много тога оставити за наредне дневнике.
Заблуда је да је Албанија земља кохерентна и изједина. Најбројнија популација су муслимани ( 60% ), па католици и православни са око 20%. Остали су минорни. Католицизам је тамо у екстремној експанзији и изузетно модеран. Свако ко се сматра образованим мора да зна италијански, и њихова је матрица тамо присутна до крајњих граница. То је и њихов узор и начин да стигну до те Ojrope коју им здушно обећавају као и овде. Легенде о лагодном животу у Италији су омиљени начин разговора ( и наравно да немају никакве везе са стварношћу ). Православци су етнички Грци, живе на југу државе, и они се стварно недају ( о томе више касније ).
Ко су албански католици? Тако једноставан и подразумевајући одговор – па srbi. Прво су примили ислам, а онда католицизам. Заједничка особина им је да страствено и до немогућих граница мрзе – СРБЕ! Када би их назвали србождерима, они би то прихватили као најуљуднији комплимент. Када сте међу њима, све вам је као у Tomislavgradu. Исти увод, разрада, а Богами и закључак…
Па ето да скромно закључим. Ако не знате зашто вам је лоше, немојте гледати у Брисел или Вашингтон. Нађите на атласу место које се зове Vatikan.
Писах вам већ доста о томе, и да вам поновим – НИКАДА НЕЋЕ ОНИ НАС ОСТАВИТИ НА МИРУ ДОК СЕ НЕ ПОКАТОЛИЧИМО. Све остало су прелазне појаве…
Има у Албанији, наравно, и Срба муслимана, али они су доста честитији свет.
Како идете на југ, људи су све љубазнији, могло би се рећи чак и срдачни. Невероватно, то апсолутно није исти онај свет са Космета! Увек ће вам тачно вратити кусур и потрудити се да вас лепо услуже. Већ на југу можете носити шајкачу без икаквих проблема. То што уопште гледате ове дневнике, можете захвалити љубазном шиптару који је трчао замном јер сам у ресторану заборавио камеру…
Има нешто у нама што морамо поправити… Луди султан Енвер Хоџа јесте забранио друге народе и све религије. Али кад је отпузао у пакао, ствари се доста мењају. Ето Грци свуда истичу своју посебност. А наши… Куку туго…
Писаћемо још о томе.
Скадар…
Он још у VII веку постаје један од највећих србских градова, а убрзо затим и главни град србске државе Дукље. Све док није ојачала друга србска држава Рашка, са којом се присаједињује и настаје Велика Жупа Рашка. Онда велики ратови са Бугарима и ослобођење под Чаславом Клонимиром Властимировићем! Свети Јован Владимир је и коначно ослобађа од Византије у другој половини X века. Онда опет Византија и новоформирана Тема Србија ( под Стратегом Константином Диогеном ). Стефан Војислав ( од рода Немањића ) и Константин Бодин од Далмације је поново ослобађају и припајају србском корпусу. Владавина Зете ( део Рашке подређена Великом Жупану ) и онда кнезови Балшићи…
Никакви Албанци се ту не спомињу, што није ни чудо јер су још задуго били тамо на Кавказу, где их још жељно очекују…
Онда наравно, Турци…
Полако улазимо у причу и о Великој голготи и савременој историји. 1912. уједињени балкански народи почињу велику битку за коначно ослобођење од Турске. Ослободилачке војске Србије и Црне Горе, после огорчених битака улазе у Скадар и доносе слободу. ДОЧЕКУЈЕ ИХ ОДУШЕВЉЕНО СТАНОВНИШТВО ( које је већински – најблаже речено – било србско, а по новом и црногорско ).
По Лондонском споразуму 1913. словенске војске напуштају Скадар, као и већи део Албаније. Svaka čast saveznici!!! Формира се држава контратег Србији и назваше је Албанија.
И на крају Rozafa. Предивна србска тврђава и огроман споменик наше прошлости. Украли су нам и препевали нашу песму „Зидање Скадра на Бојани“. Ништа србско тамо не сме да буде. Па је тако и млада Гојковићка постала Rozafa. То је тек почетак приче о сабласним крађама…
Поглед је диван и још га сањам.
Баш га одужих…
Опет ће бити два прилога.
Прилог 2 – Скадар на Бојани, Rozafa.
