Ресторан у Сарајеву, за столом Вучић, Иса Мустафа, Еди Рама и ресто постфајронтске дружине. Атмосфера крајње напета, скоро ко ластиж на уским гаћама…
Вучић: Слушај ме добро Мустафа, јер нећу више да ти понављам- Косово је срце Србије и једеш ли ти те ћевапчиће или ћеш читаву ноћ само да их гледаш?!
Мустафа: О, сљатки мој Алекћић опет си с Вуљина пушио оне смешне цигаре, а, признај твом Мустафици..?
Вучић: Немам ја времена ока да склопим а камоли да ролам с Вулином, опет ти понављам даље руке од ћевапа…овај, од наше имовине на Косову иначе…
Мустафа: Рама, опет си заменио ћашице с Аљека, признај, а замољио сам те да га више не спрдаш тако! Знаш како је било посљедњи пут: љупио руком од сто, позвао музику и нарућио ону: “Видовдан”, и пљатио оркестру на профактуру, срамота ме појела, па сам му рефундирао у Брисељ да има неки аргумент кад изађе у дневник…
Рама: Нисам, тако ми Бог, видиш да пије онај његов жути газирани сокић, аљ оће и од њега да одбруси кад му мехурићи поћешу носић…
Вучић: Доста, море, вас двојица! И ја понекад нацртам коња ал не личи на коња колико год ме Небојшица убеђивао да лепшег коња није видео ни на ливади, што значи да не можеш да узимаш и државну имовину Србије на Косову и ћевапе на кајмаку!
Мустафа: У, бре, што си неки љутит ћовек постао од кад си добио бепљатно оне “мигове” за 180 миљиона евра, не може с тебе више ни да се шаљи мало… Ево ти ћевапи, наједи се, нисам више гладан кад си тако љут и одбрусиш да ми се Бакир тресе цело веће, а љепо смо рекли: “Другари, идемо вечерас у кафану, а ако новинари питају кажемо да преговарамо, водимо озбиљну пољитику, гљедамо се мрко док не стигне музика а онда зезање ко у Свамаљу код тебе, Аљек”!
Вучић: Ово су свети српски ћевапи и најскупља српска реч- не може нико да се игра са Србијом и отима шта му воља и кад му воља, бре!
Мустафа: Извини, а шта си таћно хтео да кажеш с тим?! Називаш ме љоповом, јел?!
Вучић: Не, бре, шта се ложиш, него мора о некој мојој победи да се пише ових дана јер нисам у кампањи, а знаш и сам како ће моћно да звучи: “Вучић одбрусио Мустафи и појео му све ћевапе”!
Мустафа: А, ок, ја мисљио нешто се буниш за ону имовину што ћу да узмем…
Вучић: Па, право да ти кажем и буним се…
Мистафа: Што сам тако, Аљекћић мој?! Оћеш још десет ћевапа и салатицу, па да пребијемо ко људи..?
Вучић: Не продаје се Србија за порцију или две ћевапа, бре! Рекао сам да нема отимања српске имовине на Косову и тачка! Јасно?!
Мустафа: Па нисам отео само нисам хтео да ти сметам и зивкам сваки ћас кад знам одговор: “Узми, бре, Мустафа, шта питаш, немој да ме цимаш за сваку глупост”…
Вучић: Тако је- не можеш ти да отимаш како и шта ти воља, већ ја могу да ти дам шта ми и кад воља, и око тога нема преговора!
Мустафа: Добро, цепидљако напредна, јел си ми дао, или да као узимам а ти као не даш па ја попустим пред ћврстином твог ауторитета и опет узмем?!
Вучић: Узми, бре, не смарај, али сам принципијелно против да отимате ишта што је наше јер постоји црвена граница националних интереса испод које нећемо ићи, и не мислим само на Расима Љајића и Кркобабиће, већ и на оно црвено тамо у чинији испред Раме…а ротквице, екстра- испод њих не идемо, ротквица је срце србије…
У, ево и музике коначно! Мали, овамо…
Мустафа: Кууу, опет ће да ме брука… Аљек, Аљек, море, не нарућуј…е, јбг!
Виољинист, дођи до ћика Мустафе. Да не буде ко прошљи пут- ја ћу да пљатим а он нек плаће, ионако на крају и плаћа и плаће само што се то код њега у вестима не зове севдах већ дипљоматска победа, хахахах…
Ајмо, Аљек: “Видовдан”- прво нећу па све дам…
Михаило Меденица, Два у један