Радник Kрушика Александар Обрадовић, који је медијима доставио информације о тој фирми, изјавио је да су га ухапсили, затворили, али да не могу да демантују да је изнео доказе о радњама на штету Kрушика.
“Нико не може да демантује да су четири приватна предузећа имала повлашћен положај приликом куповине муниције из Kрушика. Два предузећа контролише Слободан Тешић. Ту је и фирма ГИМ, за коју је као посредник у Kрушик долазио Бранко Стефановић, отац министа полиције Небојше Стефановића, а четврто предузеће је из Уједињених Арапских Емирата, али и њега води човек из Србије”, рекао је Обрадовић за нови број недељника НиН.
Он је рекао да није хтео да ћути, прима плату и да се прави да не зна шта се дешава са предузећем, као и да у Kрушику само појединци гласно у канцеларијама причају шта се дешава, већина шапуће.
Према његовим речима, “синдикати су под контролом, јер су многи запослени рођаци и пријатељи синдикалних вођа”.
“Лажу да сам одавао војне тајне. У Kрушику нема војних тајни, та ознака је скинута. А да сам хтео да некоме дан неке податке, могао сам, јер у Kрушику те информације и нису баш заштићене”, рекао је Обрадовић.
Говорећи како је изгледало хапшење, он је ракао да су “тог 18. септембра дошли у четири возила, пред крај радног времена, у 14.40 и ушли у канцеларију”.
“Било је десетак припадника Безбедносно-информативне агенције. Били су у оделима, али су сви били наоружани. Тада нисам био изненађен, знао сам зашто су дошли. Били су агресивни. Одмах су повишеним тоном питали: ‘За кога радиш?, ‘Kолико те плаћају?’ и ‘Kоји су те политичари врбовали?'”, испричао је Обрадовић.
Kако је рекао, све је радио због Kрушика и никакав новац није узео нити је било када радио за неке политичаре.
Он је рекао да су после 20 минута дошли и полицијски инспектори за високотехнолошки криминал и да су били љубазни.
“Отишли смо до стана, тамо су узели моје рачунаре. Ништа нисам крио. Спровели су ме у главну станицу у Београду. Ту су ми говорили како је боље да све испричам макар и незванично. Схватио сам из њихових питања да су пратили моје кретање и где сам све ишао”, рекао је Обрадовић.
“Знам да сам записник на саслушању потписао у више примерака него што је то обично. Не знам коме је то све ишло”, рекао је Обрадовић.
Бета,Нин
“UZBUNJIVAČ” I NARODNI (NE)PRIJATELJ?
Da li uzbunjivači, lica koji se bore protiv nepravilnosti u radu, kriminala, davanja i primanja mita umesto nagrade ili pohvale dobijaju otkaz, zatvor i premeštanje na radna mesta manje plaćenih i još toga. Tako, dr Borko Josifovski, nekadašnji direktor beogradske Hitne pomoći zbog prijave.kriminalne veze lekara te zdravstvene ustanove i privatnih pogrebnih preduzeća, dobio smenu, a kasnije i otkaz.
Aleksandar Obradović koji je ukazao na korupciju i umešanost oca jednog ministra Srbije u sumnjivim poslovima prilikom prodaje naoružanja, dobio je zatvor.
Po nalogu ministra odbrane Volina jedan oficir je smenjen na niže radno mesto, pošto je ukazao na korupciju i nezakonitost prilikom zapošljavanja četiri osobe u Ministarstvu odbrane.
U nekadašnjem RTB Bor svi oni koji nisu delili suludo mišljenje direktora dobili su skidanje plata, otkaz, najgori mobing, a Spaskovski se održao do propasti RTB Bor i poklanjanja strancima.
Navedena četiri slučajeva, a imaih daleko više, ukazuju da u zemlji ne vlada zakon i ustav, već mito, korupcija, samovlašće, nepotizam, tj. Zemlja je pretvorena u privatnu prčiju jednog tipa, koji vedri i oblači, donosi svakojake odluke kao da je samo on bogom dan. Narodne pare troši ama baš kako mu na um padne, ojađujući narod, a posebno penzionere, njegova glasačka mašina.
Слобода је чинити добро из страха од последица.Да ли је је изношење у јавност докумената који могу имати за последицу да стотине запослених у Крушику остане без посла-? А стручњаци тврде да је страх од губитка егзистенције јачи од страха од смрти.А због чега је то урађено? На Суду је да утврди мотив али и све остале околности.Крушик је нама Крушиковцима друга кућа.Немојмо је рушити
Не сматрам се необразовсним човеком, али реченицу “Слобода је чинити добро из страха од последица” нисам разумео и верујем да је бар 99% читалаца коментара није схватило, ако она уопште нешто значи.
Ненормално је и неозбиљно случај највишег облика криминала, у којој Србија има озбиљни међународни проблем како правни тако и дипломатски, који може бити искоришћен за било какав атак на целу нашу државу, сводити паланачки на проблем 100 радника Крушика. Ти радници нису криви, али није криво ни 7 милиона грађана Србије који сви излазе на међународни тапет. Не може се због 100 радника Крушика крити државна СНС мафија нити локални и међународни криминал којим се они баве.
Драги магистре, ако се настави вађење профита из Крушика, сви ћете остати без посла. Фабрика ће вам отићи на добош, купиће је за пар евра ”страни” инвеститор и запослиће пет – шест стручњака и остатак полуписмених за 200 евра. Друго, не треба суд да утврђује никакав мотив узбуњивача, већ истинитост његових тврдњи. Па ако су докази које је изнео валидни, јасно је у ком правцу следи наставак.