Александар Обрадовић: Желео сам да се сазна истина о корупцији и криминалу у Kрушику и наменској индустрији коју черупају

БИРН ексклузивно објављује први интервју са Александром Обрадовићем који је после притиска јавности пуштен из затвора и враћен у кућни притвор у Ваљево

„Тачно је, све сам рекао тужиоцу. Немам шта да кријем. Ништа нисам сакрио, ништа слагао, ништа нисам украо. Само сам желео да истина о пословању Kрушика изађе на видело“, каже Александар Обрадовић за БИРН, у свом првом интервјуу по изласку из Централног затвора.

Обрадовић је 18. септембра 2019. године ухапшен на свом радном месту у фабрици наменске индустрије у Ваљеву под сумњом да је починио кривично дело одавање пословне тајне, јер је новинарима доставио документацију из које се види да је фирма ГИМ коју је заступао отац министра полиције Бранко Стефановић, по повлашћеним ценама куповала наоружање из Kрушика.

Јавност три недеље није била обавештена да је Обрадовић ухапшен, све док недељник НИН 10. октобра 2019. године није објавио прву незваничну информацију након које је БИРН објавио детаље о случају.

Иако Александар Обрадовић признаје шта је радио, он каже да није починио било какво кривично дело.

„Ништа нисам слагао нити фалсификовао. Ово су чињенице – и то само део чињеница – о пословању Kрушика. Тврдим да је у питању систематско исисавање новца од стране државе из ове фирме. Мене су занимала само документа која се тичу корупције“, каже Обрадовић.

БИА, агенти, џипови, медији

Присећа се како је изгледала та среда 18. септембра када је у пола три поподне десетак полицајаца дошло да га ухапси.

„Дошли су на моје радно место, то су били људи из БИА, нека екипа која је не знам шта очекивала. Мислили су да ја радим за неку службу, да ја узимам новац. Први пут имам контакт са полицијом, први пут имам то искуство, то је био тај почетни шок“, објашњава наш саговорник.

Припадници БИА су у првих 15-20 минута био мало грубљи, док га нису преузели надлежни из Тужилаштва за високотехнолошки криминал.

„То су све млади људи. Преузели су ме и са њима сам био све док ме нису одвели у станицу полиције у улици 29. новембар у Београду. Стварно не могу да кажем ни једну лошу реч за те људе“.

Kаже да не може да се пожали ни на командире у Централном затвору и полицију уопште.

„Што се тиче полиције био бих нечовек када бих рекао било шта лоше. Осим те почетне демонстрације силе – два џипа, два аудија, четири аутомобила, можда је то било претерано. Kо зна шта су они очекивали у том тренутку“.

Обрадовић је у понедељак 14. октобра пребачен из Централног затвора у свој стан у Ваљеву у ком ће бити у кућном притвору до истека законског рока од 30 дана који истиче у петак 18. октобра.

Kаже да се добро осећа и да покушава да се обавести о свему што су медији писали док је био у затвору.

Највише информација добијао је од сестре с којом је разговарао преко слушалице кроз непробојно стакло.

Породици је било одобрено да га посећују само три пута месечно.

„Појма нисам имао шта се дешавало ван решетака претходних дана. У затвору имате шест државних ТВ канала, када их гледате имате утисак да је у земљи стање као у Швајцарској, да је све у реду, да се у земљи Србији ништа не догађа. Појма нисам имао каква је ситуација у вези са мном у последња два-три дана“.

Захвалио се свим новинарима, посебно новинарима НИН-а, БИРН-а и Н1, али и свим људима због подршке коју је добио.

„Не бих желео да некога изоставим, свима сам много захвалан. Јер у једном тренутку сам и ја почео да се питам – остао сам сам и породица са мном – да ли је било вредно. Јер, завршићу у затвору, знате и сами, робија од две до десет година“.

Настављајући своју причу о свему што се у протеклих скоро месец дана дешавало, Обрадовић каже да је то што је испливало, само једно поглавље о збивањима у Kрушику, а има још много тога што би ваљало испричати.

„Тврдим да не постоји начин да се иједна фирма, а овде се сад говори о ГИМ-у, одбрани. Они сад покушавају замену теза, али не постоји начин. Ја сам последњих година толико ушао у тематику, економски и математички сам писмен, тако да не постоји начин да они одбране било шта што се тиче повољније цене, покушаја негирања да је било повлашћене цене и слично“, одлучан је Обрадовић.

Он објашњава да постоје калкулације које ради стручна служба, где је тачно утврђено по ставкама колико кошта материјал, радна снага, где је укалкулисан профит.

На основу те калкулације Служба продаје доставља званичну понуду која иде ГИМ-у и осталим фирмама и након тога по тој цени треба да се склопи уговор.

Међутим, склапа се уговор који уопште није из те понуде, него испод цене.

Осим повлашћених купаца, постоје и повлашћени добављачи.

„То је крш неких нових фирми које су дошле, које су ушле у Kрушик као добављачи, а потиснули су вишедеценијске добављаче, локалне добављаче…“, прича Обрадовић и додаје једну веома битну ствар.

„Ово што се дешава у Kрушику, не дешава се само у Kрушику, него се дешава и у осталим фабрикама наменске индустрије. Не знам само да ли ико има храбрости и жеље да то изнесе“.

Сматра да је Kрушик јединствен пример, јер проблеми почињу од доласка Младена Петковића, бившег директора Kрушика.

„Од доласка Младена Петковића, страначког војника на чело фабрике, то је систематско исисавање новца, систематско! Ја уопште не знам како Kрушик и даље опстаје. И данас Младен Петковић својом невидљивом руком преко људи које је поставио да буду извршни директори, управља Kрушиком и то није тајна“, каже Обрадовић који је о том систематском исисавању јавног новца говорио јавном тужиоцу када су га саслушавали. „Ту се појавило толико нових фирми блиских владајућој странци које су очерупале Kрушик. И то се већ показује, мада се вешто крије“.
Први кораци и мотивација

Пре него што је одлучио да се обрати новинарима, покушавао је да о сумњивим пословима обавести и Надзорни одбор и синдикате, али додаје да није веровао државним органима.

„Жалосно је што у овој земљи имамо више поверења у истраживачке новинаре него у истражне органе. Покушавао сам о томе да скренем пажњу и синдикатима. Сви ти синдикати су добили привилегије од генералног директора тако што су свим вођама синдиката запослене жене, породице, швалерке, деца, и њих није брига шта се дешава“.

У Kрушику је од 2017. године радио са техничком документацијом. Да је хтео и да га је то занимало, могао је да је отуђи, да је да некоме за новац, али то га није занимало нити је тако нешто учинио.

„У Kрушику је скинута ознака војна тајна, она не постоји. Постоје документа која усваја Надзорни одбор и она носе ознаку строго поверљиво. То су одлуке које се тичу, на пример, позајмица. Мене су занимала само документа која се тичу корупције.“

Додаје да један такав докуменат са ознаком строго поверљиво, а тиче се корупције, јесте документ о томе да је директор Младен Петковић, одобрио средства – 110.000 евра за решавање стамбеног питања особе која не постоји у Kрушику.

„Значи, та документа су мене занимала. Или да је Петковић добитник награде Kапетан Миша Анастасијевић, а да је пар месеци пре тога агенцији из Новог Сада која организује и додељује ту награду он уплатио позајмицу… и тако… или да је Kрушик уплатио БИА за нешто… Таква нека документа су мени била сумњива и она носе ознаку строго поверљиво. Иначе, нека војна тајна, то везе с мозгом нема“, изричит је Обрадовић.

Пре него се обратио новинарима, прво је писао бившем председнику Надзорног одбора.

„Покушавао сам и нашим локалним порталима, да им скренем пажњу. Али да видите само докле све то иде – Kрушик је закупио банере на сва три ваљевска `независна` портала, како се сами представљају. И тако је за цену коштања банера онемогућено да прича из Kрушика и коментари из Kрушика, буду објављени“.

На крају је одлучио да о томе обавести БИРН, па KРИK, па Пиштаљку.

„Све поруке сам сачувао, ниједну нисам хтео да обришем. Јесте све сам рекао тужиоцу. Прву поруку сам послао Слободану Георгиеву, Драгани Пећо и Владимиру Радомировићу и овој бугарској новинарки. Ја немам шта да кријем ту. Нисам ништа сакрио, ништа слагао, ништа украо. Желео сам да истина о пословању холдинг корпорације Kрушик изађе на видело“.

Негира наводе прорежимских медија који последња два дана пишу како је све учинио из освете јер му је мајка добила отказ у Kрушику, као и да он није никакав узбуњивач, већ шпијун јер је годинама прикупљао документа са ознаком државне и војне тајне.

„Ја да сам питао мајку и да је знала било шта од овога, ја то не бих урадио. То нема везе с мозгом“, каже Обрадовић и потврђује да је тачно да је његова мајка „15-20 година била директор у Kрушику и да је познати и признати економиста што је лако проверљиво“.

„Понављам, мој једини мотив је био да се сазна истина о корупцији и ништа друго“.

Хронологија догађаја

Прве информације о пословању Бранка Стефановића, оца министра полиције са оружјем, појавиле су се још прошле године. О њима је писао недељник НИН, а БИРН је још у новембру 2018. објавио да је отац министра полиције, као представник компаније ГИМ из Београда, посредовао између Kрушика и купаца оружја из Саудијске Арабије.

Причу је актуелизовао специјализовани међународни портал „Армс Wатцх”, који је 15. септембра писао да је ГИМ куповао оружје по повлашћеним ценама у односу на државни СДПР.

Руководство Kрушика је у уторак 16. септембра демантовало наводе из тог текста. На прво читање тог демантија заиста се могао стећи утисак да ГИМ није био повлашћен. Проблем је, међутим, у томе што је Kрушик свесно прећутао кључне податке из других уговора које су скапали са ГИМ-ом и СДПР-ом који показују потпуно другачију слику.

БИРН је 19. септембра објавио текст у којем су приказани подаци из додатна три уговора који откривају да је Kрушик манипулисао упоређивањем цена различитих верзија мина како би се поткрепила тврдња да ГИМ није био у повлашћеном положају приликом куповине, док је заправо предузеће повезано са оцем министра полиције набављало мине по нижим ценама од конкуренције.

Претходно, БИРН је у уторак 17. септембра руководству ваљевске фирме послао питања у вези са тим скривеним уговорима.

Дан касније, 18. септембра, радник Kрушика Александар Обрадовић је ухапшен.

Након што је недељник НИН 10. октобра објавио прву незавичну информацију да је Обрадовић већ три недеље у притвору, а БИРН објавио детаље о том догађају, и бурне реакције јавности, пар дана касније, одреаговале су и надлежне институције.

У свега једном дану донете су две судске одлуке које су Александра Обрадовића вратиле у кућни притвор из ког је 30. септембра пребачен у Централни затвор у Београду.

Наиме, после четрдесетосмочасовном задржавања након хапшења, судија Вишег суда за претходни поступак Милош Лабудовић, одредио је Обрадовићу 20. септембра кућни притвор. На ту одлуку жалио се тужилац Вишег тужилаштва Александар Момчиловић. Ту жалбу прихватило је Ванрасправно веће Вишег суда у Београду и одлуку о кућном притвору преиначило у затворски. Обрадовић је пребачен у ЦЗ 30. где је био до синоћ.

У Ваљево је враћен пошто је за свега пар сати Апелациони суд одлучио да укине одлуку Ванрасправног већа о затворском притвору и наложио му да о томе поново одлучи. Свега пар сати касније, то веће је поступило по налогу Апелационог суда, одбило жалбу вишег тужиоца и тиме вратило на снагу одлуку о кућном притвору.

Обрадовићу 30 дана притвора истиче у понедељак, а његов нови адвокат Владимир Гајић очекује да ће притвор тада бити потпуно укинут.

Шта веле тужиоци

Данас, скоро месец дана након хапшења, реаговало и Тужилаштво за високотехнолошки криминал.

У саопштењу се наводи да су предистражни и кривични поступак вођени „у потпуности у складу са Закоником о кривичном поступку од стране надлежних државних органа који се баве заштитом безбедности Републике Србије, а не на било какав тајни начин“. Додају и да су у потпуности поштовани закони који уређују област заштите тајних података, узбуњивача и података о личности, као и других закона који су повезани са вођењем овог поступка.

У саопштењу се потврђују ранија сазнања да је Обрадовић осумњичен за кривично дело одавања пословне тајне.

„Истрага је у овом моменту усмерена ка радњама које је осумњичени предузео од 2014. године до дана покретања поступка, тако што је радећи на позицијама евидентичара и терминера у производњи у предузећу наменске индустрије Kрушик а.д. из Ваљева, из разлога личне природе, противно законима и не придржавајући се одредби Закона о заштити узбуњивача, неовлашћено прибављао податке различитих степена тајности о пословању овог наменског предузећа у вези више војних производних програма у намери да их преда непозваном лицу, након чега их је предао путем рачунарске комуникације страном држављанину у знатном обиму, да би то лице без даљег утврђивања истинитости добијених података један део истих објавило на Интернету“, наводи се у саопштењу и додаје да ће тужилаштво наставити да води кривични поступак у овом предмету ради утврђивања чињеничног стања у потпуности, о чему ће јавност бити благовремено обавештена“.

Јавно.рс