„Суштински део америчке улоге овде је да подржи Србију у њеном настојању да приступи ЕУ. Од суштинског значаја је да Србија и ЕУ функционишу заједно, односно да Србија приступи Унији”, изјавио је у петак својим смерним слушаоцима у Привредној комори Србије Кристофер (или „Крис”, како га од миља његови домаћи поданици зову) Хил. А затим додао „да се нада да људи разумеју овај суштински концепт који подразумева да Србија потпуно промени свој правац и потпуно приђе Западу, јер, како наводи, тамо припада и то је природно стање ствари”.
Јасно да не може јасније бити. Касније тог дана одржан је најновији „протест против насиља”, са истакнутим учешћем неких од „Крисових” највећих фанова. Неки од њих су се са њим и америчким сенатором Марфијем недавно и састали, баш на некадашњи Дан младости. Отишли су, како гласи саопштење, да размене по коју мисао „о проблемима са којима се Србија суочава након експлозије насиља и ужасних трагедија које су задесиле нашу земљу”.
И, искрено – ко може боље разумети тему експлозије насиља и ужасних трагедија од Американаца? Односно, ко се боље од њих разуме у такве ствари? Ако су „опозиционари” хтели савете како да се то све појача, засигурно су отишли на право, најбоље могуће место. И – voilà! – сада се најављује „радикализација” протеста од следеће седмице ако се „опозиционим” захтевима не удовољи. Неки се, директно из Кијева, већ отворено залажу за нови Мајдан, односно обојену револуцију. На то не треба затварати очи, шта год ко мислио о садашњој власти.
У ком правцу ићи?
Међутим, да поновимо, Хилова амбиција потпуног окретања Србије Западу је изречена у Привредној комори Србије. И, колико је познато, нико од присутних га није демантовао, нити се оградио од његових речи. А није му први пут. Више пута до сада је „Крис” – иначе, по амерички скројеним хашким мерилима, (са)учесник удруженог злочиначког подухвата против Србије 1999. године – претендовао да нам соли памет о правцу у којем Србија треба да се трајно окрене.
Да подсетимо, у јулу 2022. нам је поручио следеће: „Грађани Србије не стоје испред два пута са знацима – један за Исток, други за Запад. Пут за Исток је затворен на дуже време и мораће да се раде поправке. Али постоји отворен пут за Запад, то је пут којим Србија, уз све тешкоће, треба да иде.” А у фебруару ове године је био сигуран да се Србија „већ определила за Запад”, а да „веза са Русијом слаби из дана у дан”.
И, опет, никакве реакције надлежних власти на такво једно очигледно грубо мешање страног амбасадора у наше унутрашње ствари. Да не говоримо о „Крисовом” одлучујућем утицају на то да се скарадни „Европрајд” прошлог септембра по сваку цену одржи, ма колико јадно и бедно све то изгледало, упркос уверавањима власти да ће бити отказан због великог отпора јавности, укључујући и јерархију СПЦ.
Подсећање на тај дебакл је битно не само због огољене улоге коју је амерички амбасадор одиграо у њему, већ и да нам помогне да дефинишемо шта би то „потпуно прилажење Западу” заправо подразумевало. Разни „прајдови” су само део тога.
Западне вредности
Tу су и недавно откривени Инстаграмови алгоритми за педофиле, што указује на систематско, одозго дириговано скидање табуа против злостављања деце, како Такер Карлсон истиче у свом новом монологу. Ту је и најновија одлука управе школа у главном граду Канаде о наметању преферираних „родних заменица” деци – уз налог да учење о LGBTQ идентитетима „треба да буде уграђено у целокупни образовни амбијент” и да не треба да буде „подложно дебати или селективном учествовању” у тој „настави”.
Другим речима – систематска хомосексуална индоктринација и сексуализација деце биће обавезни од почетка следеће школске године, као што већ јесу у многим америчким школама.
А кад смо већ код преферираних родних заменица, недавно је избио нови скандал у САД услед покушаја још једне корпорације да наметне LGBTQ идеологију тихој већини која то није и не жели да буде. Наиме, корпорација „Таргет” је, услед све већег противљења купаца и претњи бојкотом њене робе, била приморана да помери сву робу и рекламе који то промовишу на мања видљива места у својим продавницама.
Занимљиво је да су се купци побунили не само због иконографије, већ и због дизајнера кога је „Таргет” за то ангажовао, извесног Ерика Карнела, који се идентификује као „трансџендер мушкарац”. Још занимљивије су неке од порука које се могу наћи на неким од Карнелових производа, као на пример „Сатана воли заменице”, уз додатак да „вас Сатана воли и поштује оно што ви јесте. Сатана прихвата људе свих, неколико или ниједног рода, он поштује родни неконформизам, он воли транс и небинарне људе.” Чисто да знамо…
И да се разумемо – није „Таргет” попустио пред бесом купаца зато што је доживео некакво „просветљење”, већ зато што очајнички жели да избегне судбину компаније „Анхајзер Буш”, која и даље финансијски крвари услед бојкота купаца због сличног покушаја наметања ове религије преко трансродне „инфлуенсерке” Дилана Малвејнија.
Изгледа да је кап прелила чашу, и да је све већи број људи спреман да пружи отпор глобалистичком психотерору који им се све агресивније намеће. Сада и преко ЦИА, која је такође „изашла из ормара” и Твитује urbi et orbi у дугиним бојама, „славећи” месец прајда.
Како је неко иронично префолмулисао поруку коју нам ЦИА тим Твитом заправо шаље: „Овог месеца се поносимо не само геј агентима који су нам помагали да збацимо и убијамо шефове држава, већ и геј агентима који су нам помагали да подстичемо раздор и приказујемо преврате као органско незадовољство према режимима који нам нису по вољи”.
Звучи познато… И засигурно је да је „инфлуенсер” Хил на сличном задатку. С тим што му крајњи циљ није само усисавање у западну Содому и Гомору са укусом Орвела, већ и, први пут у нашој историји, рат против Русије.
Да исти није подједнако близак и једном делу власти и опозиције која против исте протестује, било би нам много лакше да се свему томе одупремо. Али изгледа да смо претплаћени на тежи пут. Ко зна зашто је то добро…
